Hoće li se evropski plan spotaći o ZSO

Na sledećem sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, 18. marta u Ohridu trebalo bi da se razgovara o implementacionom planu, koji je sastavni deo evropskog predloga. Predviđeno je da se na stolu nađe i formiranje Zajednice srpskih opština oko čije primene će se voditi najteža diskusija, navodi za „Politiku” diplomata EU u Briselu, koji nije hteo da ga imenujemo.

Za nastavak dijaloga je ključan implementacioni deo evropskog predloga. Dogovor iz Brisela, bez primene, biće samo politička deklaracija bez bilo kakve obaveze. Kada se vide izjave dve strane, posle sastanka u Briselu 27. marta, može se zaključiti da predstoji još mnogo posla i da ništa neće biti ostvareno dok se ne postigne dogovor o svemu. Kada su se dvojica pregovarača vratila kući, pregovaračke strane vratile su se na početne pozicije koje su postojale i pre 27. februara: Beograd je osporio mogućnost da Kosmet postane član UN, a Priština da će biti formirana ZSO.

Ukoliko ne bude dogovorena primena, izvestan je scenario po kojem će evropski dokument o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trajati jedan dan koliko je bilo potrebno Borelju da održi konferenciju za medije. Dogovor je podjednako daleko kao i pre tog sastanka, jer se čini da je formiranje ZSO gotovo nepremostiva prepreka za kosovske Albance. Evropski posrednik za dijalog Miroslav Lajčak će krajem ove i početkom sledeće nedelje posetiti Prištinu i Beograd da bi pripremio sastanak u Severnoj Makedoniji.

Posle više meseci spekulacija i nagađanja, pre devet dana smo konačno videli tekst predloga evropskog sporazuma, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ni u Beogradu, ni u Prištini. Mnogo je nezadovoljnih na obe strane, a vrlo malo onih koji o njemu govore pozitivno. Gostujući na RTS-u predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ponuda nije ostavila prostor za pregovaranje i kompromise, ali da bi se takav prostor možda mogao pronaći tokom implementacije. I da je upravo zato taj proces izuzetno važan.

Zapadni diplomata ističe da mu nije baš razumljiva pregovaračka pozicija Kurtija, jer je svima jasno da, ako ne bude dogovora o formiranju ZSO, onda neće biti ni sporazuma o implementacionom aneksu. U tom slučaju neće biti dogovora, bez obzira na optimistične izjave Đuzepa Borelja, date posle sastanka u Briselu. „Tek kada budemo znali tačno ko će i kako sprovesti dogovor i u kojim rokovima bićemo blizu dogovora. Do tada je ono što je načelno dogovoreno samo jedna politička deklaracija koju smo imali veći broj proteklih godina, ali od toga niko nije imao koristi”, zaključuje ovaj diplomata.

Kao najveći problem u SAD i EU ističu da su politički predstavnici kosovskih Albanaca protiv Zajednice i kao argument navode da će takvo jedno telo dati Beogradu ogroman uticaj na Kosovu, dok Srbi navode da je ZSO ključna za institucionalnu zaštitu. Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil smatra da je posle deset godina sazrelo vreme da bude obrazovan ZSO. S njim se ne slaže predsednik Odbora za spoljne poslove u skupštini Kosova Haki Abazi koji ocenjuje da je ZSO zamka za kosovsku politiku, zamerajući Hilu što insistira na Zajednici.

A potpredsednik vlade i ministar odbrane Srbije Miloš Vučević se nada da će doći do formiranja ZSO po principima koji su definisani sporazumom iz 2015. godine, a ne nečega bez ikakvih nadležnosti. Vučević je, na TV Pink, upitan u vezi sa za izjavom ambasadora SAD Kristofera Hila da Vašington želi formiranje ZSO, rekao da na takvu veliku vest Srbija čeka već deset godina, ali da ne veruje da je Kurti spreman na to. „Za Srbiju je važno da ostane za pregovaračkim stolom, a ne da bude na stolu kao tema. Bolje je da se učestvuje u razgovorima o temama koliko god bile mučne nego da sami sebe izolujemo i damo za pravo onima koji bi da prokazuju Srbiju. Što se tiče narikača koje su najavljivale 27. februar kao dan kada ćemo se odreći Kosova, ništa se naravno nije desilo, kao što je to rekao predsednik Vučić, i to ne samo pre tog sastanka, već prethodnih deset godina”, objasnio je Vučević.

Odbacio je i kritike zbog toga što Srbija ne otkriva unapred svoje postupke, naglasivši da u toku pregovora ne mogu da se pokažu karte unapred. Istovremeno je podvukao da, gde god je Srbija imala pravo glasa i mogućnost lobiranja, KiM nije ušao u međunarodne organizacije. „Sve što možemo da branimo – branimo, a manevarski prostor je petoparac”, podvukao je Vučević.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da je u mnogo pogleda jedinstvena situacija u novijoj istoriji kada je reč o ovom predlogu. Za „Politiku” navodi da bi trebalo da se sprovodi predlog evropskog plana, dakle nešto što nije finalni dokument. „Na sajtu EU se naziva predlog sporazuma o putu za primenu. Tu je neizostavno pitanje kako se sprovodi nešto što nije potpisano, ali nismo sigurni ni da li je prihvaćeno usmenim putem ili nekim konkludentnim radnjama. Kako može da se sprovede u delo nešto što nije jasno, to je nelogično. Ako se ide na implementaciju, kako je naša javnost obaveštena, prvo treba da bude sprovedeno u delo ono iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine – a to je ZSO. Da li to što treba da se sprovede prethodi svakom daljem razgovoru ili se implementira kao deo paketa zajedno s tim predlogom EU? Ako je ovo drugo u pitanju, gde je mesto ZSO, jer u tekstu objavljenom na sajtu EU se ne pominje Zajednica”, kaže Živadin Jovanović.

Navodi da je sada malo neozbiljno da se govori o tome, jer neki osnovni parametri nisu objašnjeni. Dosta je i kontradiktornih odredaba u 11 članova predloga EU. Da li je logično da se razgovara o primeni nečega što je predlog? Ako je to neka polazna osnova, onda mora biti nedvosmisleno jasno formulisano. Ovde je reč o tome da je ZSO postala deo pregovaračkog procesa, a da niti je stvorena, niti ima garancija da će do toga doći. Uz ovakvo stanje, pregovori o evropskom papiru nije ni trebalo da počnu, a neće biti iznenađenje, ako do dogovora ne dođe. Nije u pitanju samo to što EU za 10 godina nije potvrdila svoj kredibilitet, nego i to što Srbija nema nijedan osnov da još jednom plati ono što joj uopšte nije isporučeno.

„Pitanje je koliko se može verovati EU i Zapadu, jer su obećavali da recimo na severu Kosmeta neće biti dugih cevi, pa ih sada ima. Uz to se nelegalno oduzima privatna imovina gde se grade vojne baze. Mi smo povukli naše institucije, a zauzvrat ništa nismo dobili. Nas je EU izneverila i kao nacija nemamo poverenja u njihova obećanja. Ko će nam garantovati, ukoliko se bilo šta dogovorimo sa Prištinom, da će biti sprovedeno u delo? Da li će to biti isti oni koji decenijama nijednu garanciju nisu ispunili prema Srbiji? Koliko puta ćemo biti naivni i ponavljati razrede”, zaključuje Živadin Jovanović.

„Mućke” u Briselu

Evropska unija se opredelila za model pregovaranja „uzmi ili ostavi” koji je više karakterističan za dijalog na Bliskom istoku. Takav način razgovora je više posledica hitnosti koju je EU nametnula sebi u novim okolnostima. Taktika uzmi ili ostavi na delotvoran način primenjuje se kada su uslovi svuda podjednaki i kada nijedna strana nema izbor da promeni uslove. Za 18. mart najavljen je nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a nema nikakvih indicija da su stvoreni pregovarački timovi koji bi radili na konkretnim aneksima evropskog predloga. Istovremeno u diplomatskim krugovima nema ni signala šta bi moglo da se nađe u njima, pa je više nego jasno da će Brisel nastaviti sa ovim načinom pregovora. „Niko ne razmišlja šta će biti ukoliko recimo kosovski Albanci budu kategorično protiv ZSO. Nisam stekao utisak da EU ima ’plan B’. Kako će posle toga ponovo otvoriti pregovore dve strane i kako će recimo Beogradu da objasne da će da prodaju istu stvar (ZSO) više puta. Pa to je moglo samo u britanskoj seriji ’Mućke’”, navode diplomate u Briselu.

Džon Krasnići: Čak 98 odsto građana KiM u Zajednici vidi opasnost

Od iskrenosti kosovskih Albanaca zavisi da li će evropski plan biti sproveden u delo. Osim vladajućeg Samoopredeljenja, čak su i najjače opozicione partije na Kosovu, Demokratska partija, Demokratski savez i Socijaldemokratska partija otvoreno protiv evropskog plana. Ukoliko Albanci ne sprovedu u delo dokument i on ne zaživi u praksi onda će usmeni dogovor iz Brisela od 27. februara biti samo lepa usmena zaostavština. Da je klima na Kosmetu protiv ZSO svedoči i podatak da čak oko 98 odsto građana Kosova veruje da bi ono bilo u opasnosti ukoliko dođe do formiranja ZSO, dok 42 odsto njih deli stav da konačni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine neće poboljšati njihove živote, saopštio je istraživač prištinskog Instituta za političke studije Džon Krasnići, prenosi „Koha”.

Ono što brine zapadni deo diplomatske javnosti jeste činjenica da Priština dogovor predstavlja kao nešto što je nametnuto spolja, od EU i SAD. Oni i ne predstavljaju to kao nešto što je, u suštini, dobro rešenje problema, već ističu da će ZSO stvoriti nove nevolje. Po njima (Albancima), to je „nešto što ne volimo, mrzimo što moramo da učinimo nešto Srbima, ali to moramo prihvatiti, pošto nemamo izbora jer to traži Amerika. U suprotnom, tzv. Kosovo neće moći da uđe u međunarodne organizacije i biće mu blokiran put ka EU”. „To nas ne ispunjava velikim optimizmom. Jer ako radite nešto što vam je neko drugi nametnuo, teško da ćete biti vrlo konstruktivni u procesu primene”, navode diplomatski krugovi u Briselu.