Хоће ли се европски план спотаћи о ЗСО

На следећем састанку председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, 18. марта у Охриду требало би да се разговара о имплементационом плану, који је саставни део европског предлога. Предвиђено је да се на столу нађе и формирање Заједнице српских општина око чије примене ће се водити најтежа дискусија, наводи за „Политику” дипломата ЕУ у Бриселу, који није хтео да га именујемо.

За наставак дијалога је кључан имплементациони део европског предлога. Договор из Брисела, без примене, биће само политичка декларација без било какве обавезе. Када се виде изјаве две стране, после састанка у Бриселу 27. марта, може се закључити да предстоји још много посла и да ништа неће бити остварено док се не постигне договор о свему. Када су се двојица преговарача вратила кући, преговарачке стране вратиле су се на почетне позиције које су постојале и пре 27. фебруара: Београд је оспорио могућност да Космет постане члан УН, а Приштина да ће бити формирана ЗСО.

Уколико не буде договорена примена, известан је сценарио по којем ће европски документ о нормализацији односа Београда и Приштине трајати један дан колико је било потребно Борељу да одржи конференцију за медије. Договор је подједнако далеко као и пре тог састанка, јер се чини да је формирање ЗСО готово непремостива препрека за косовске Албанце. Европски посредник за дијалог Мирослав Лајчак ће крајем ове и почетком следеће недеље посетити Приштину и Београд да би припремио састанак у Северној Македонији.

После више месеци спекулација и нагађања, пре девет дана смо коначно видели текст предлога европског споразума, који никога није оставио равнодушним. Ни у Београду, ни у Приштини. Много је незадовољних на обе стране, а врло мало оних који о њему говоре позитивно. Гостујући на РТС-у председник Србије Александар Вучић рекао је да понуда није оставила простор за преговарање и компромисе, али да би се такав простор можда могао пронаћи током имплементације. И да је управо зато тај процес изузетно важан.

Западни дипломата истиче да му није баш разумљива преговарачка позиција Куртија, јер је свима јасно да, ако не буде договора о формирању ЗСО, онда неће бити ни споразума о имплементационом анексу. У том случају неће бити договора, без обзира на оптимистичне изјаве Ђузепа Бореља, дате после састанка у Бриселу. „Тек када будемо знали тачно ко ће и како спровести договор и у којим роковима бићемо близу договора. До тада је оно што је начелно договорено само једна политичка декларација коју смо имали већи број протеклих година, али од тога нико није имао користи”, закључује овај дипломата.

Као највећи проблем у САД и ЕУ истичу да су политички представници косовских Албанаца против Заједнице и као аргумент наводе да ће такво једно тело дати Београду огроман утицај на Косову, док Срби наводе да је ЗСО кључна за институционалну заштиту. Амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил сматра да је после десет година сазрело време да буде образован ЗСО. С њим се не слаже председник Одбора за спољне послове у скупштини Косова Хаки Абази који оцењује да је ЗСО замка за косовску политику, замерајући Хилу што инсистира на Заједници.

А потпредседник владе и министар одбране Србије Милош Вучевић се нада да ће доћи до формирања ЗСО по принципима који су дефинисани споразумом из 2015. године, а не нечега без икаквих надлежности. Вучевић је, на ТВ Пинк, упитан у вези са за изјавом амбасадора САД Кристофера Хила да Вашингтон жели формирање ЗСО, рекао да на такву велику вест Србија чека већ десет година, али да не верује да је Курти спреман на то. „За Србију је важно да остане за преговарачким столом, а не да буде на столу као тема. Боље је да се учествује у разговорима о темама колико год биле мучне него да сами себе изолујемо и дамо за право онима који би да проказују Србију. Што се тиче нарикача које су најављивале 27. фебруар као дан када ћемо се одрећи Косова, ништа се наравно није десило, као што је то рекао председник Вучић, и то не само пре тог састанка, већ претходних десет година”, објаснио је Вучевић.

Одбацио је и критике због тога што Србија не открива унапред своје поступке, нагласивши да у току преговора не могу да се покажу карте унапред. Истовремено је подвукао да, где год је Србија имала право гласа и могућност лобирања, КиМ није ушао у међународне организације. „Све што можемо да бранимо – бранимо, а маневарски простор је петопарац”, подвукао је Вучевић.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је у много погледа јединствена ситуација у новијој историји када је реч о овом предлогу. За „Политику” наводи да би требало да се спроводи предлог европског плана, дакле нешто што није финални документ. „На сајту ЕУ се назива предлог споразума о путу за примену. Ту је неизоставно питање како се спроводи нешто што није потписано, али нисмо сигурни ни да ли је прихваћено усменим путем или неким конклудентним радњама. Како може да се спроведе у дело нешто што није јасно, то је нелогично. Ако се иде на имплементацију, како је наша јавност обавештена, прво треба да буде спроведено у дело оно из Бриселског споразума из 2013. године – а то је ЗСО. Да ли то што треба да се спроведе претходи сваком даљем разговору или се имплементира као део пакета заједно с тим предлогом ЕУ? Ако је ово друго у питању, где је место ЗСО, јер у тексту објављеном на сајту ЕУ се не помиње Заједница”, каже Живадин Јовановић.

Наводи да је сада мало неозбиљно да се говори о томе, јер неки основни параметри нису објашњени. Доста је и контрадикторних одредаба у 11 чланова предлога ЕУ. Да ли је логично да се разговара о примени нечега што је предлог? Ако је то нека полазна основа, онда мора бити недвосмислено јасно формулисано. Овде је реч о томе да је ЗСО постала део преговарачког процеса, а да нити је створена, нити има гаранција да ће до тога доћи. Уз овакво стање, преговори о европском папиру није ни требало да почну, а неће бити изненађење, ако до договора не дође. Није у питању само то што ЕУ за 10 година није потврдила свој кредибилитет, него и то што Србија нема ниједан основ да још једном плати оно што јој уопште није испоручено.

„Питање је колико се може веровати ЕУ и Западу, јер су обећавали да рецимо на северу Космета неће бити дугих цеви, па их сада има. Уз то се нелегално одузима приватна имовина где се граде војне базе. Ми смо повукли наше институције, а заузврат ништа нисмо добили. Нас је ЕУ изневерила и као нација немамо поверења у њихова обећања. Ко ће нам гарантовати, уколико се било шта договоримо са Приштином, да ће бити спроведено у дело? Да ли ће то бити исти они који деценијама ниједну гаранцију нису испунили према Србији? Колико пута ћемо бити наивни и понављати разреде”, закључује Живадин Јовановић.

„Мућке” у Бриселу

Европска унија се определила за модел преговарања „узми или остави” који је више карактеристичан за дијалог на Блиском истоку. Такав начин разговора је више последица хитности коју је ЕУ наметнула себи у новим околностима. Тактика узми или остави на делотворан начин примењује се када су услови свуда подједнаки и када ниједна страна нема избор да промени услове. За 18. март најављен је наставак дијалога Београда и Приштине, а нема никаквих индиција да су створени преговарачки тимови који би радили на конкретним анексима европског предлога. Истовремено у дипломатским круговима нема ни сигнала шта би могло да се нађе у њима, па је више него јасно да ће Брисел наставити са овим начином преговора. „Нико не размишља шта ће бити уколико рецимо косовски Албанци буду категорично против ЗСО. Нисам стекао утисак да ЕУ има ’план Б’. Како ће после тога поново отворити преговоре две стране и како ће рецимо Београду да објасне да ће да продају исту ствар (ЗСО) више пута. Па то је могло само у британској серији ’Мућке’”, наводе дипломате у Бриселу.

Џон Краснићи: Чак 98 одсто грађана КиМ у Заједници види опасност

Од искрености косовских Албанаца зависи да ли ће европски план бити спроведен у дело. Осим владајућег Самоопредељења, чак су и најјаче опозиционе партије на Косову, Демократска партија, Демократски савез и Социјалдемократска партија отворено против европског плана. Уколико Албанци не спроведу у дело документ и он не заживи у пракси онда ће усмени договор из Брисела од 27. фебруара бити само лепа усмена заоставштина. Да је клима на Космету против ЗСО сведочи и податак да чак око 98 одсто грађана Косова верује да би оно било у опасности уколико дође до формирања ЗСО, док 42 одсто њих дели став да коначни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине неће побољшати њихове животе, саопштио је истраживач приштинског Института за политичке студије Џон Краснићи, преноси „Коха”.

Оно што брине западни део дипломатске јавности јесте чињеница да Приштина договор представља као нешто што је наметнуто споља, од ЕУ и САД. Они и не представљају то као нешто што је, у суштини, добро решење проблема, већ истичу да ће ЗСО створити нове невоље. По њима (Албанцима), то је „нешто што не волимо, мрзимо што морамо да учинимо нешто Србима, али то морамо прихватити, пошто немамо избора јер то тражи Америка. У супротном, тзв. Косово неће моћи да уђе у међународне организације и биће му блокиран пут ка ЕУ”. „То нас не испуњава великим оптимизмом. Јер ако радите нешто што вам је неко други наметнуо, тешко да ћете бити врло конструктивни у процесу примене”, наводе дипломатски кругови у Бриселу.