Štap, šargarepa, MMF

Izvršni odbor MMF-a je u decembru prošle godine odobrio Srbiji novi dvogodišnji stend-baj aranžman (SBA) od 2,4 milijarde evra, kao podršku dogovorenom ekonomskom programu. On će „pomoći u rešavanju novonastalih potreba Srbije za spoljnim i fiskalnim finansiranjem, imajući u vidu izazove u globalnom ekonomskom okruženju, i podržaće makroekonomsku politiku vlasti i aktivnosti na realizaciji strukturnih reformi, sa fokusom na energetiku”.

Prateća dokumentacija MMF-a za SBA obuhvata čitavih 106 stranica, a SBA će zameniti dosadašnji PCI aranžman.

Od svog stvaranja 1952. SBA predstavlja dominantni instrument kreditiranja MMF-a, posebno za zemlje sa tržištima u usponu. Nadograđen je i unapređen 2009, kako bi bio fleksibilniji i odgovarao potrebama zemalja članica, a uslovi korišćenja su olakšani. Time se omogućava MMF-u da fleksibilnije odgovori na potrebe zemalja za spoljnim finansiranjem i da podrži njihove politike prilagođavanja kratkoročnim finansiranjem.

Odnos sa MMF-om u poslednjih dvadesetak godina (kada je zaključeno devet aranžmana) prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike „štapa i šargarepe”, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a  politici srpske vlade i „posvećenosti ekonomskim reformama“. Bilo je i zamrzavanja, odnosno suspenzija aranžmana sa MMF-om, i to 2012. u iznosu od 1,1 milijardu evra zbog znatno većih garancija za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje zemlje nego što je sa njim okvirno bilo dogovoreno.

Srbija će sa zaključenjem novog finansijskog SBA sa MMF-om za budžetsku potporu i reforme 2023–2024. imati ponovo vrstu strožeg monitoringa od strane MMF-a, što je određeni  zaokret u ekonomskoj politici Srbije. To znači da će vlada u naredne dve godine trajanja aranžmana morati da dobije saglasnost MMF-a za ključne ekonomske poteze, posebno one koji se odnose na veću kontrolu javnih finansija – fiskalnu politiku, upravljanje javnim preduzećima i strukturne reforme.

Srbija nije odmah uzela sve 2,4 milijarde evra, već jedan deo – oko milijardu evra, a dalje korišćenje sredstava postaće raspoloživo posle uspešnog završetka polugodišnjih revizija SBA. Namerava se dalje povlačenje kredita u 2023, a preostali iznos za 2024. će da se tretira kao „sredstva iz predostrožnosti”.

SBA je mnogo čvršći oblik saradnje, država ima na raspolaganju određen iznos novca po povoljnijim uslovima od tržišnih (kamata od 2,5 do tri odsto), ali se od nje zauzvrat traži da ispuni određene ciljeve u vođenju ekonomske politike. Ovo može  da bude prilično nepopularno, jer se zahtevi, uglavnom, svode na stezanje kaiša, smanjenje javne potrošnje, smanjenje budžetskog  deficita i javnog duga, a ako je potrebno čak i smanjenje plata i penzija. MMF je često znao prethodnim vladama i da posluži kao alibi, ako je trebalo sprovesti neke nepopularne mere.

Srbiji je SBA pored novca, potreban i zbog kredibiliteta prema stranim investitorima. U takvom čvršćem aranžmanu u odnosu na dosadašnji savetodavni, MMF „potvrđuje da su naše javne finansije stabilne”. U poslednje vreme strani investitori nisu raspoloženi da kod nas ulažu po niskim kamatama, što je trend u svetu, a ne samo kod nas, zbog visoke inflacije. U tom smislu bi SBA sa MMF-om, u kojem oni detaljno kontrolišu javne finansije, investitorima pružio dodatno poverenje, pa bi mogli da se eventualno zadužujemo po nešto nižim kamatama.

U januaru 2023. ponovo su došli veliki krediti na naplatu od oko 900 miliona evra, što znači da ćemo ponovo da krenemo u spiralu zaduživanja. MMF-u je u interesu da se obezbedi nesmetanost međunarodnih plaćanja, a da Srbija nema teškoće u plaćanju obaveza prema inostranstvu. SBA se sklapa sa MMF-om i da bi se pružila neka vrsta uveravanja stranim investitorima koji kupuju srpski dug da vodimo smislenu i odgovornu ekonomsku politiku, odnosno da zemlja ima novac da vrati te dugove.

Procena je da će Srbiji u 2023. biti potrebno da zatvori deficit u javnim finansijama koji će biti od tri do 3,5 odsto BDP-a, a mora još i da se reprogramira otplata dugova koji dolaze na naplatu. Zato Srbiji treba znatna suma novca – oko 7,8 milijardi evra, a kredit od MMF-a činio bi, kako se procenjuje, oko trećine sredstava koja će biti potrebna.

Kamatne stope na dugoročne evroobveznice  na svetskom tržištu skočile su na oko sedam odsto, koliko je Srbija plaćala u vreme svetske finansijske krize i pre fiskalne konsolidacije, pa se može reći da je jedan od glavnih razloga  čvršće saradnje  sa MMF-om potreba za vraćanjem dugova stranim poveriocima u otežanim uslovima. Kamate rastu i očekuje se rast spoljnotrgovinskog deficita Srbije zbog povećanih troškova kod uvoza energenata, pa je potrebno pozajmiti novac pod povoljnijim uslovima od tržišnih, kao kod emiratskog kredita.

Svakako će biti potrebna štednja, gde će, kao i ranije, najveće stavke pod direktnom kontrolom MMF-a,  prve na redu biti plate u  javnom sektoru  i penzije. Tu je i reforma javnog sektora, posebno tamo gde javna preduzeća  posluju sa gubicima. Kritična tačka će, znači, biti upravljanje javnim preduzećima, čija  se reforma odlaže već duži niz godina, a na čijem čelu se nalaze, uglavnom, partijski kadrovi u v. d. stanju. MMF će tražiti od nas reformu sistema zarada u javnom sektoru i unapređenje upravljanja preduzeća u energetskom sektoru i smanjene subvencija za njih.

Ako bi se rezimirao značaj novog SBA, on bi trebalo da pomogne da se pokriju potrebe za eksternim i fiskalnim finansiranjem, koje proističu iz povećanih troškova uvoza energije i pogoršanja globalnih uslova finansiranja.

Njegovim smernicama utvrđeno je:

– Prilagođavanje energetskih tarifa i strukturne reforme za obnavljanje finansijskih bilansa državnih energetskih preduzeća EPS-a i „Srbijagasa” u roku od dve godine, uz ublažavanje uticaja na ugrožena domaćinstva i podršku energetskim preduzećima kroz fiskalne transfere u kratkom roku

– Čvrsta monetarna i fiskalna politika za kontrolu inflacije i pružanje podrške stabilizovanom deviznom kursu

– Dalja fiskalna transparentnost i budžetske reforme, kako bi se podržala fiskalna disciplina i efikasna implementacija novih fiskalnih pravila.

Kako se navodi u dokumentu MMF-a, najvažnije stvari za makroekonomsku stabilnost zemlje su omogućavanje EPS-u i „Srbijagasu” da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje električne energije. MMF očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023, dok će „Srbijagas” to postići do isteka SBA, odnosno do kraja 2024. Ovo će se ostvariti dobrim delom zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa u  nekoliko navrata. Ona će dodatno sniziti kupovnu moć i životni standard građana, koji je već na niskom nivou zbog aktuelnih poskupljenja, a nova će ih dodatno.

Da je Srbija u dobroj ekonomskoj situaciju i reformisala privredu, ne bi ni zaključivala novi aranžman sa MMF-om. Nije moguće da su srpske javne finansije stabilne, ako je zemlja prinuđena da od MMF-a traži finansijsku pomoć za plaćanje budućih obaveza, pošto joj je, kako i MMF kaže, ograničen pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Interesantan je podatak da od 50 evropskih zemalja, samo Srbija, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija i Severna Makedonija imaju neku formu finansijskog aranžmana sa MMF-om.

Ekonomista, naučni savetnik