Da li Rusiji ponestaje preciznog oružja

Prvi veliki, koordinirani talas ruskih napada na elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine izveden je u četvrtak posle skoro mesec dana relativnog mira bar za te objekte, piše britanski Bi-Bi-Si.

Iako je i poslednjih nedelja bilo povremenog ruskog gađanja ukrajinskih elektroenergetskih objekata, to je bila najduža takva pauza još od pokretanja masovnih napada na te ciljeve početkom oktobra.

Dugo očekivani talas napada u punom obimu povodom prve godišnjice ruske invazije 24. februara nije se ostvario, iako to, smatra Bi-Bi-Si, verovatno govori više o očekivanjima medija, nego o stvarnoj strategiji Rusije.

Ali, primetna je sve sporadičnija priroda ruskih napada na infrastrukturu što zapadni zvaničnici smatraju da ukazuje na nedostatak precizno navođenog oružja - posebno projektila, potrebnih za izvođenje takvih napada sa bilo kojom merom efikasnosti.

„Treba im vremena da sakupe više preciznog oružja pre no što mogu da izvedu napad u paketu”, rekao je jedan zvaničnik ove nedelje. Ukrajinska vojska je takođe postala prilično vešta u presretanju dolazećih projektila i dronova

Preliminarni podaci ukazuju da je oboren značajan deo naoružanja koje je korišćeno u četvrtak, uključujući više od 70 odsto krstarećih projektila i polovina dronova.

Po rečima Valerija Zalužnjeg, glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, još osam projektila je sprečeno u letu nečim što je opisao kao „organizovane protivmere”.

Ali jasno, sudeći po izveštajima iz cele Ukrajine, ostali ruski projektili su našli i pogodili svoje ciljeve.

Neko oružje, kao što su protivbrodske rakete dugog dometa „Kh-22”, koja se strmo obrušavaju na cilj sa izuzetno velike visine, teško je presresti. Isto važi i za protiv-vazduhoplovnu raketu „S-300” koja nije projektovana za napad na mete na zemlji, ali koju ruske snage u toj ulozi sve više koriste u poslednjih šest meseci u Ukrajini.

Vojni analitičari se već bave najnovijim podacima, tražeći šta ruski izbor oružja pokazuje o taktici Moskve i njenim zalihama.

Pre masovnog napada u četvrtak, posmatrači su se pitali da li će Rusija istrajati u strategiji koja izgleda kao da ne funkcioniše jer, uprkos ogromnoj šteti koja je naneta ukrajinskoj elektroenergetskoj mreži u poslednjih šest meseci, ta zemlja nije pala na kolena i većina Ukrajinaca se odavno navikla na nestanke struje, neprijatnosti i povremenu opasnost.

Ukrajinski inženjeri i monteri su uspešno održavali protok struje širom zemlje, uprkos gubitku velikog broja transformatora, trafo-stanica i drugih ključnih komponenti infrastrukture.

U Kijevu i drugim gradovima, ulična rasveta je nedavno ponovo upaljena, olakšavajući život pešacima koji su navikli da se u potpunom mraku kreću trotoarima samo sa svetlom svojih mobilnih telefona.

Ali, situacija je i dalje nesigurna i zvaničnici UKrajine znaju da Rusija i dalje može da nanese ogromnu štetu, mada je sada pitanje koliko dugo, zaključuje Bi-Bi-Si.