Krkobabić: Uspostaviti partnerstvo između ruralnog i urbanog dela Srbije

Na konferenciji „Budućnost je u zadrugarstvu” Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić je rekao danas da je cilj njegovog ministarsrtva uspostavljanje partnerstva između ruralnog i urbanog dela Srbije.

Ministar je objasnio da pojam zadrugarstva ne može da se svede na zemljoradničko zadrugarstvo, već da on obuhvata i druge oblasti.

„Pojam zadrugarstva je jako širok. Gledamo ga kroz lepezu svih onih zadružnih aktivnosti vezanih za proizvodno zadrugarstvo, uslužno zadrugarstvo, zadrugarstvo za oblasti energetike, socijalne i zdravstvene zaštite, oblasti turizma i zaštite životne sredine”, naveo je Krkobabić.

Predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Ariel Enrike Guarko rekao je da njegova organizacija ima 314 članica u 100 zemalja i da oni ulažu napor da spoje njihove raznolikosti u cilju zajedničkog rada.

„Svestan sam potencijala koji ovde imaju zadruge prilikom upravljanja u poljoprivredi i stočarstvu, što je za nas veoma važno jer na taj način možemo da računamo na vas kao na zemlju koja ima iskustva u ovom polju i samim tim potencijala da se razvija u budućnosti”, naveo je Guarko.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović objasnio je da zadruge u Srbiji imaju dugu tradiciju i da je u Bačkom Petrovcu, koji u to vreme nije pripadao Srbiji, osnovana prva zadruga, dve godine nakon zadruge u Ročdelu koja je prva u svetu.

„Na teritoriji tadašnje Srbije prve zadruge su nastale na području Smedereva, Vranovo i Azanja. Azanja je prva osnovana a Vranovo se prvo registrovalo. Možemo da se pohvalimo da zadruga Azanja danas postoji posle 129 godina i dalje ima isti matični broj, nije ga menjala i uvek je bila zemljoradnička zadruga”, rekao je Mihailović.

Predsednica Zadružnog saveza Vovodine Jelena Nestorov Bizonj rekla je da u Srbiji postoji problem prilikom upisa zadružne svojine na ime zadruga i dodala da se nada da spore administrativne procedure neće kočiti razvijenost zadružnog pokreta.

„Ovo je jedno pravo koje je zakon dao zadrugama, gde su zadruge zahteve podnele po donošenju zakona, a još uvek imamo problem zadruga koje nemaju upisanu svojinu na svoje ime”, objasnila je Nestorov Bizonj.

Ona je rekla da je sledeći problem u zadrugarstvu nepostojanje finansijskih sredstava za angažovanje stručnjaka i navela da bi poreske olakšice i niže kamatne stope dovele zadrugare u bolju poziciju.

„Zadruge se susreću sa različitim problemima prilikom zapošljavanja, od toga da nemaju dovoljno finansijskih sredstava za zapošljavanje do toga da nema stručnjaka u njihovim sredinama, kao i da postoji sve izraženiji problem sa sezonskom radnom snagom”, istakla je Nestorov Bizonj.