Ženski dvoboj za kormilo Italije

Dok jedna planira da obnovi zemlju i italijansku desnicu, druga će probati da iz političkog pepela uzdigne levicu koju su tamo smestili egocentrični lideri. Prva je Đorđa Meloni, jedina italijanska premijerka i liderka partije s korenima u Musolinijevoj ideologiji i procvatom u Berluskonijevoj eri. Druga je Eli Šlajn, novo lice nekada vladajuće, a sada opozicione Demokratske stranke, koju je u senku, ponašajući se kao da hoda holivudskim crvenim tepihom, odveo Mateo Renci. Zanimljivo je da je Šlajnova, što joj sada ide u prilog, lani napustila stranku frustrirana pravcem kojim je išao Renci i jer „nije mogla da podnese” kako on sprovodi mere koje poslodavcima olakšavaju da otpuste ljude i druge zaposle pod nesigurnim ugovorima.

Iako ne bi trebalo da je pripadnost pola bitna kada se govori o osobinama onoga ko upravlja firmom ili zemljom, uvek se u javnosti naglasi ako je na tim pozicijama žena, pogotovu ako je prva u „muškom poslu”.

Uprkos silovitim udarima na lik i delo Đorđe Meloni, pokazalo se da je ona daleko veštija i pragmatičnija u odnosima sa saveznicima i onima koji to nisu, u odnosu na mnoge od njenih prethodnika. To bi mogao biti slučaj i sa tridesetsedmogodišnjom levičarkom, od oca Amerikanca i majke Italijanke, koja je briljirala u dve američke predsedničke kampanje. Mlado lice opozicije, nekonvencionalna, nasmejana. Asocira na donedavnu novozelandsku premijerku Džasindu Andern i finsku Sanu Marin, koje su postale inspiracija jer su izbrisale oštru liniju koja je razdvajala građane od nedodirljivih elitističkih političara u belim košuljama i skupim odelima krojenim po meri. Mediji imena ovih žena ispisuju u samom vrhu liste „najkul” političara na planeti.

Zamor od „izlizanih” i „nedodirljivih” političkih lidera, koji su decenijama na sceni, a koje građani mogu uživo videti samo u dosadnim izbornim kampanjama, nije zaobišao ni Italiju. Ovu poruku primio je Mateo Renci kada se nagutao prašine u kojoj ga je na izborima ostavio pokret Pet zvezda stendap komičara Bepea Grila. Izgleda da je nije shvatio jer je poslednji put pobedom desničarske koalicije u kojoj je opet Silvio Berluskoni demokratama direktno poručeno da je krajnje vreme da se menjaju. Tako je iz rukava izvučena Eli Šlajn. Njena pobeda pripisuje se snažnoj podršci žena i mlađih partijskih članova koji očekuju da će ona zaseniti premijerku Đorđu Meloni.

Levičarka je odmah desničarki bacila rukavicu. U prvom govoru je rekla: „Ja sam žena. Nisam majka, ali to me ne čini manje ženom.” Đorđa Meloni je u prvom premijerskom obraćanju sebe nazvala ženom, majkom i hrišćankom koja ne bi volela da joj dete pripada LGBT zajednici. Ela Šlajn je u vezi sa ženom. Zovu je Robin Hud, jer brani siromašne, podržava državne škole i javno zdravlje. Kaže i da se bori protiv svake vrste nejednakosti i nesigurnosti. Pogađate da je udarila i na vladin antimigrantski stav. Rekla je da bi stravičan smrtonosni ishod slupanog drvenog čamca koji je prevozio ljude kod južne italijanske obale trebalo da opterećuje savest onih koji su odobrili dekret koji ometa spasavanje na moru. Savest i bivše i sadašnje vlasti, kada je već pomenuta, trebalo bi da je opterećena brojnim nemilim epizodama, ali sada je red na demokrate kao opozicionu silu da prstom upiru u odluke nove vlasti koja je „tradicionalna” u brojnim poljima, poput pitanja abortusa, rodne ravnopravnosti, položaja i prava LGBT zajednice, empatije prema izbeglicama.

Osim u verbalnom nadmudrivanju, Eli je desnicu već porazila na terenu. Ova bivša poslanica Evropskog parlamenta istakla se pre tri godine kada je njena malena stranka Karađoza (hrabri, odvažni) odigrala ključnu ulogu u zaustavljanju krajnje desnice da preuzme vlast u tradicionalno levičarskoj severnoj regiji Emilija-Romanja (Bolonja je glavni grad). Demokrate očekuju da je ovo samo početak njihove zvezde u usponu.