Nije loše imati dugoročne ugovore za azerbejdžanski gas

Kada je na najavljivao novo poskupljenje gasa od maja, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa” izneo je još zanimljivih detalja. Pre svih da možemo da računamo na neke količine gasa iz Azerbjedžana, ali je problem što oni traže ugovor na 10–15 godina.

„Treba reći i da izvoz gasa iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Ako hoćemo da računamo na taj gas i tečni prirodni gas LNG iz terminala u Aleksandropolisu moramo da gradimo i proširimo kapacitet gasovoda Niš–Beograd” kazao je Bajatović.

Upitan da prokomentariše da li mi već imamo cev na koju ćemo se priključiti od Niša do Beograda, Petar Stanojević, prof.dr. na Fakultetu za bezbednsot i bivši pomoćnik ministra energetike za naftu i gas kaže za „Politiiku” da što se tiče kapaciteta gasovoda Dimitrovgrad - Niš on je određen prema propusnim mogućnostima naše mreže i pritiscima koji vladaju u bugarskom gasnom sistemu.

– Mislim da se ovde pre radi o nameri da se zaobiđe deo gasovoda koji pripada Jugorosgasu na trasi Niš–Pojate i da nije tehnički problem po sredi, kaže on.

Količine gasa koje je izvezao Azarbejdžan prošle godine bile su 22,3 milijarde kubika, od čega je 11,3 otišlo u Evropu, a ostatak u Tursku. Evropske količine je kupila prvenstveno Italija, a zatim nešto Grčka i Bugarska. Naredne godine se predviđa rast izvoza gasa za Evropu na 11,6 milijardi kubika .

– Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, Evropi će naredne godine nedostajati oko 27 milijardi kubika. Iz prethodnih podataka proizilazi da neke veće količine gasa iz pravca Azarbejdžana ne treba očekivati, a ako se one i pojave sve će verovatno otkupiti EU, koja može da ponudi daleko veću cenu od nas. Pored ovog, odavno je poznato da azarbejdžanske izvozne mogućnosti, u trenutnoj konstelaciji, neće premašiti 28 milijardi kubnih metara godišnje, kaže Stanojević.

Na pitanje zašto je za naš problem da imamo dugoročne ugovore za gas sa Azerbjedžanom na 10 i 15 godina, odgovara da danas, kada je opšta „jagma” u svetu za prirodnim gasom, gotovo svi snabdevači se vraćaju oprobanom receptu dugoročnih ugovora i napuštaju slobodno tržište, jer su količine za slobodno trgovanje jako ograničene.

– Dugoročni ugovori daju velike prednosti snabdevačima po pitanju stabilnog novčanog toka i omogućavanju dugoročnih investicija. Azarbejdžan ovde nije neki posebni slučaj, isto danas traže Katar pa i Australija. Lično ne vidim ništa loše u tome da se neke količine nabave putem dugoročnih ugovora iz Azerbejdžana, ali treba imati u vidu da mi imamo dugoročne partnerske odnose sa Gaspromom kome to može smanjiti količine koje bi mogao da isporuči Srbiji, a oni su se do sad pokazali kao pouzdani partneri koji su nam se više puta našli u neprilikama. Možda bi trebalo misliti o namenskim količinama za oživljavanje Metanolsko sirćetnog kompleksa MSK Kikinda kao rešenju, kaže naš sagovornik.