Ekskluzivno za „Politiku”: Ed Staford, zvezda serijala „Prvi do izbavljenja”

Čuvenog engleskog pustolova i istraživača Eda Staforda gledamo ponedeljkom na Diskaveri kanalu (20.00), u novim avanturama treće sezone rijalitija „Prvi do izbavljenja”. Ekskluzivno za „Politiku” govori o svim izazovima sa kojima se susretao tokom snimanja, u svojoj 47. godini.

– Moram da radim veoma naporno da bih bio dovoljno spreman, jer, na kraju dana, ovo je trka pešaka. Morao sam zaista ozbiljno da se pripremam da bih se suprotstavio svojim protivnicima, izabrali smo najbolje – sa puno posvećenosti priča Staford, objašnjavajući da ga je ovaj TV izazov naučio novim veština preživljavanja i da je postao bolja verzija sebe.

– Ali, to je prilično zamorno. I takođe vam ostavlja pomalo nemiran osećaj da trenutno niste dovoljno dobri. Zato učim da budem zadovoljan sobom. Imam prelepu decu, ženu koju volim. Imam lepu kuću i neverovatan posao. I nema potrebe da se stalno trudim da budem bolji jer to stvara stalno nezadovoljstvo.

Zanimalo nas je i da li mu je tokom snimanja život bio ugrožen?

– Da se razumemo, pravimo televizijski program. Iza kulisa postoji veliki sigurnosni tim. Međutim, zbog područja u koja ulazimo, uvek postoje rizici. Možete biti vrlo blizu anakonde u Brazilu. Kajmanska ostrva su takođe izazovna. Ako delujete u tim područjima, preuzimate rizik, kao i svi u timu.

Priseća se i šetnje Amazonom koja je trajala dve i po godine. Tada nije bilo bezbednosne grupe i ulazilo se u srce amazonske prašume sa malom HD video-kamerom. To nikad niko nije uradio. Pretnja nisu bili jaguari ili električne jegulje, zmije, već ljudi. Šetajući predelima u kojima žive plemena, često je dobijao pretnje smrću.

– Noću bih odlazio u svoju viseću mrežu i to je bilo jedino mesto gde sam se osećao bezbedno i često bih noću plakao. To je jedan od najvećih tereta pravljenja televizijskog programa – ističe ovaj avanturista.

Ed Staford odrastao je na selu, otuda i ljubav prema prirodi. Zatim se pridružio izviđačima i to iskustvo mu je pomoglo u sticanju veština u spoljnim uslovima.

– Većina ljudi misli da sam svoje tehnike preživljavanja naučio u vojsci. A nije tako. Sve sam naučio od domorodaca. Putovao sam i slušao ljude s više znanja od mene.

Porodica, koju neizmerno voli, promenila je i njegov odnos prema poslu.

– Odjednom, imate malo zavisno stvorenje u svom životu i morate ga zaštititi. Međutim, nije dobro ni kada decu preterano štitite, da nikada ne padnu i ne poseku koleno. Zbog toga ne izgrađuju neophodne životne veštine da bi bili čvrsti i nosili se sa životom. Svesno sam morao da dozvolim Ranu da rizikuje onoliko koliko je to prihvatljivo za njegove godine. Dozvoljavam mu da radi stvari koje će ga nečemu naučiti i ne dozvoljavam mu da radi stvari koje bi mogle naneti ozbiljnu štetu – objašnjava Staford i otkriva:

– Idemo da živimo u Kostariku, a kuća koju smo iznajmili nema zidove. Ima samo mrežu protiv komaraca. Nema TV. Živećemo u džungli kao porodica. Imamo dva dvogodišnjaka i jednog petogodišnjaka, a oko nas zmije. Moja supruga Laura takođe radi na ekspedicijama. Možda imamo najneverovatnije poslove, ali domaći život svuda izgleda isto – pranje veša, menjanje pelena... Ali, da, to me je neosporno promenilo nabolje. Volim svoj život i posao – sa strašću priča naš sagovornik.

Pre svake avanture, otkriva nam, mora da smanji ispijanje omiljenog „ginisa” i uživanja u slatkim pitama. Takođe, kaže, mora da smrša, fizički da ojača, a to najviše uspeva kroz meditaciju. Psihičko, mentalno i duhovno zdravlje je najvažnije.

Iako je obišao pola sveta, Antarktik mu je ostao neispunjeni san, a omiljeno mesto mu je Argentina gde je živeo jedno vreme. Prema njegovim rečima, Argentinci su nepravedno potcenjeni. A zapravo su slični Britancima. Vole svoj sport, imaju neku vrstu arogancije, ali ima i skromnih ljudi, sa dobrim smislom za humor, imaju i dobro crno vino i stekove.

– Mislim da je to dobro mesto za penzionerske dane – kroz osmeh kaže.

Najprijatnije se osećao na onim mestima gde su ljudi imali najmanje.

– To vam samo dokazuje da u životu ne treba mnogo da biste bili srećni. Upravo u tome leži razlog zašto se selimo u Kostariku. Pojednostavićemo svoje živote i videti da li smo srećniji sa manje stvari – poručuje Staford.

I za kraj ga pitamo koji savet bi dao nekome ko želi da krene u avanturu.

– Kada uđete u selo, morate ubediti plemenskog poglavicu da niste pretnja. Najvažnije je da umete da čitate ljude, da možete da ih osvojite, da ih navedete da vam veruju. Samo biti pristojan čovek i biti iskren prema ljudima je veoma dobar početak.

Šetnja Amazonom kao zatvorska kazna

Devetog avgusta 2010. Ed Staford je bio prva osoba koja je prepešačila celom dužinom reke Amazon.

– To mi je definitivno promenilo život i omogućilo da radim na televiziji. Bilo je teško. Iz dana u dan je sve više ličilo na zatvorsku kaznu. Kada kažete svima da ćete biti prva osoba koja će prošetati Amazonom, neminovno kreće veliki pritisak da ne odustanete. Ništa od toga nije bila naučna fantastika. To je bilo samo hodanje svaki dan. Ali, bilo je dana kada su me domorodačka plemena i krijumčari droge držali na nišanu. Ali, ne žalim.