Srbija u ruskoj sferi uticaja

Srbija je jedna od zemalja u kojima Rusija ima „privilegovani interes”, može se zaključiti iz objašnjenja ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o osnovama spoljne politike Moskve koja je, kako je rekao u intervjuu za najveće ruske televizije, bazirana na pet principa.

Prva četiri su poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, multipolarnost svetskog poretka, stav da Rusija ne želi ni konfrontaciju sa drugim zemljama, ni izolaciju, i bezuslovna zaštita života i dostojanstva ruskih građana „gde god se oni nalaze”. Peti princip, po Medvedevu, glasi da i „Rusija, kao druge zemlje sveta, ima oblasti u kojima ima privilegovane interese”.

„U tim oblastima postoje države s kojima nas tradicionalno povezuju prijateljski srdačni odnosi, istorijski posebni odnosi. U tim oblastima mi ćemo raditi vrlo pažljivo i s tim državama, našim bliskim susedima, razvijati prijateljske odnose”, izjavio je ruski predsednik, a zatim na pitanje novinara da pojasni da li su „prioritetne oblasti” zapravo teritorije koje se graniče s Rusijom rekao: „Da, naravno, one koje se graniče s Rusijom, ali ne samo one”.

Srbija se svakako kandiduje za zemlju iz opisa Medvedeva – bar po stavkama „tradicionalno prijateljstvo” i „istorijski odnosi” – ali je zanimljiva još jedna rečenica koju je on izgovorio i koja bi takođe mogla da se odnosi na politiku Moskve prema Beogradu.

„Mi ćemo takođe štititi interese naše poslovne zajednice van granica zemlje”, rekao je elaborirajući četvrti princip spoljne politike (zaštita ruskih državljana) i zapretio da će na svaki „agresivni napad biti odgovoreno”.

Reči predsednika zvuče veoma različito od onih koje su pre pet godina izgovarali drugi visoki zvaničnici Rusije u vreme kad je rešeno da se ruski vojnici povuku iz sastava Kfora (Rusi su, podsetimo, bili prvi strani vojnici koji su ušli na teritoriju naše južne pokrajineu junu 1999, a povukli su se u julu 2003).

Maja 2003. ministar odbrane Sergej Ivanov rekao je da je odluka o povlačenju ruskog kontingenta doneta jer se „situacija na terenu popravila” i da će, uostalom, „ta operacija uskoro preći u policijsku fazu”. Nešto pre toga, general Anatolij Kvašnjin, načelnik generalštaba ruske vojske, rekao je da je održavanje vojske na Balkanu skupo za Rusiju – iznosilo je nešto manje od trideset miliona dolara godišnje.

Ohrabrena uspehom u Gruziji, Moskva sada šalje poruku da se više neće povlačiti i da će oštro braniti svoje interese tamo gde ih pronađe (definicija predsednika Medvedeva o „privilegovanim” interesima i oblastima mogla bi da se odnosi i na Kubu, na primer), ali nije jasno da li će moći da izdrži trku za prevlast na prostoru Evroazije i da istovremeno spreči jačanje separatističkih težnji u sopstvenoj državi.

U Srbiji je za ovakvu politiku za sada dobila podršku opozicije, čiji predstavnici u izjavama za „Politiku” tvrde da je dobro biti u ruskoj sferi uticaja.

Tako Dragan Todorović, iz Srpske radikalne stranke, kaže da prvi korak ka tome treba da bude usvajanje naftno-gasnog sporazuma i da Rusija ne samo da treba da uzme Srbiju u sferu svojih interesa, već takvu praksu nikada nije ni trebalo da prekida.

„Najbolji dokaz za to jeste ono kroz šta smo prošli devedesetih godina kada je Rusija bila na silaznoj putanji. Kada je Srbiji bilo izuzetno teško u vezi sa Kosovom i Metohijom, Rusija je svojim principijelnim stavom doprinela da nezavisnost prizna manji broj država, iako je najavljivano da će to učiniti više od sto zemalja”, objašnjava Todorović.

On ne očekuje da će Rusija promeniti politiku prema Kosovu.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić smatra da je „normalno” da Srbija bude u sferi ruskog uticaja kao što već predstavlja polje interesa Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. On ističe da Srbija mora biti otvorena za sve te tri konglomeracije velikih ekonomskih i političkih sila.

„Ne vidim zašto bi se Srbija opirala uticaju Rusije ako se ne opire uticaju EU ili SAD. Što se Rusije tiče, politički uticaji su posebno interesantni, a sve više i ekonomski. Svaka ekonomska sila zainteresovana da ulaže u Srbiju je dobrodošla. Rusija nema nikakve političke zahteve za to kao što EU ili SAD traže da se Srbija odrekne dela teritorije da bi je zadržali kao predmet ekonomskog ulaganja. U tome je trenutno prednost Rusije”, navodi Samardžić. Prema njegovom mišljenju, Srbija najpre treba da potpiše gasni sporazum sa Rusijom, a zatim da se oslobodi predrasuda da sa Istokom ne treba trgovati i sarađivati kao što se sarađuje sa Zapadom. 

Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže daje naša država, kad je reč o Srbiji kao mogućoj sferi ruskog uticaja, zbog problema Kosova najranjivija zemlja u regionu.
Srbija, po Laziću, može da bude posebno zanimljiva samo u slučaju da Balkan dobije posebno mesto u ruskoj spoljnopolitičkoj strategiji. Beograd zato treba da pažljivo prati poteze Moskve i da prema njima reaguje u skaldu sa procenama sopstvenih interesa.
 

A. Marinković - V. Radomirović

--------------------------------------------------------------------

O nezavisnosti Kosova i kavkaskih oblasti

„Svaka država individualno odlučuje o priznavanju i tu ne može biti nikakvih kolektivnih postupaka. Uzmite za primer Kosovo. Savršeno je jasno da i u toj situaciji ima država koje se slažu sa stvaranjem novih država i da ima onih koje misle da nije vreme za to. Ali naglašavam da se međunarodno pravo zasniva na tome da nova država, ili kako pravnici kažu, da se nova država kao subjekt prava stvara u trenutku priznanja od strane neke druge države. Zbog toga su, sa pravne tačke gledišta, ove nove države nastale. Proces priznavanja može se produžiti na dugi rok, ali se naša pozicija zbog toga neće menjati. Mi smo svoju odluku doneli. Doneli smo je bespovratno. Naš dug je da se obezbedi mir i spokojstvo u tom regionu i mi ćemo raditi na osnovu toga”, rekao je Medvedev.

...........................................................................................

„Mrtva straža“

- Čini mi se da je izjava predsednika Medvedeva relativizovana sadržajem ostala četiri principa. Naime, ukoliko bi se držala međunarodnog prava, težila stvaranju političke ravnoteže u svetu, održavala prijateljske odnose sa drugim narodima i štitila ruske građane Rusija bi bila prinuđena ili da prilično suzi željenu sferu uticaja ili da redefiniše sam taj pojam – kaže za „Politiku“ istoričar Čedomir Antić i dodaje:

- Čini mi se da se nalazimo u sličnoj poziciji kao u prošlosti: podrška Rusije i eventualno pristupanje njenoj sferi učinilo bi Srbiju izolovanom na Balkanu i u Istočnoj Evropi. U prošlosti (posebno 1780, 1853. ili 1878) Rusija je kao svoju znu videla istočni Balkan, Srbiju je prepuštala Austriji. Godine 1914, (a donekle je tako bilo i 1941) Srbija (Jugoslavija) bile su privržene Rusiji, ali su je od Rusije odvajali saveznici neprijateljskih sila .

- Mislim da Ruska federacija Srbiju danas pre svega vidi kao neku vrstu svoje geopolitičke „mrtve straže“, možda buduću svoju privrženicu u EU.

Privilegovani interesi

Nije jasno šta Medvedev hoće da kaže napomenom da sfera „privilegovanih interesa“ moskve nije samo u „prigraničnim regionima“, kaže Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka, bivši ambasador u Ljubljani.
- Što se tiče Balkana, izraz privilegovani interesi bi, po mom mišljenju, mogao da se odnosi samo na Srbiju i Crnu Goru...