Po „Politiku” se išlo rano ujutru zbog Vlajčićevih tekstova

Osim što predstavlja bogatstvo po sebi, kolekcija teorijskih knjiga o filmu Milana Vlajčića u Jugoslovenskoj kinoteci služi nam i da se upoznamo sa onim što je on čitao, sa onim što ga je u filmološkom smislu oblikovalo, pored tekstova koje je pisao. Uvid u njegovu biblioteku može biti inspirativan za svakoga ko želi da vidi kako se uz literaturu formirao jedan od najznačajnijih filmskih kritičara sa ovih prostora, i koji je svoja zapažanja o konkretnom filmu povezivao sa opštijim i dubljim uvidima, zbog čega su i oni njegovi tekstovi zamišljeni kao kritike neretko prelazili predviđene okvire i kretali se ka esejima, rekao je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić prilikom otvaranja Legata Milana Vlajčića u ovoj instituciju kulture u Beogradu.

Prema njegovim rečima, glavni kvalitet Milana Vlajčića jesu njegova svestranost i erudicija, sposobnost povezivanja stvari, ali i izbrušeni stil koji je od njegovih kritika činio i dobru literaturu. Pantelić je ukazao i na Vlajčićevu širinu u mišljenju, zbog koje je tako dobro razumevao film i svedočio o brojnim fazama kroz koje je sedma umetnost prolazila, prateći kako evropske, tako i holivudske tokove, ali i ekspanziju kinematografija drugih kontinenata.

– Filmu je pristupao sa ljubavlju, bez koje, uveren sam, ne bi mogli nastati njegovi tekstovi koje smo rado čitali. Uspevao je da prenese emociju povodom filma, a istovremeno bude jasan, odmeren i precizan u svom stavu i sudu, što su najveći dometi kojima filmska kritika stremi. Predstavljanje knjiškog legata Milana Vlajčića od posebnog je značaja za nas u kinoteci, a zahvaljujući gospođi Duški Maksimović Vlajčić, dostupan je posetiocima biblioteke Jugoslovenske kinoteke. Mi ćemo se potruditi da u vremenu koje dolazi sačuvamo za budućnost mnogo dokumenata koji su deo stvaralaštva Milana Vlajčića. Vlajčićeva biblioteka posvećena filmu sastoji se od 700 naslova, obuhvatajući najrelevantnija teorijska dela, napisana u poslednjih pola veka, u svetu i kod nas. Njegov legat pridružiće se legatima Dušana i Borke Stojanović, kao i poklon zbirkama Slavka Vorkapića, Vlade Petrića, Vladimira Pogačića, Dejana Kosanovića, Nikole Majdaka, Nikole Stojanovića, kreirajući tako jedan bogat fundus filmskog znanja pod ovim krovom – rekao je Jugoslav Pantelić.

Ovom prilikom predstavljena je i knjiga Vlajčićevih eseja „Kavijar za sirotinju” posthumno objavljena u čačanskom „Gradcu”, a učestvovali su Milena Đorđijević, književna kritičarka, publicistkinja, članica Ninovog žirija i urednica u Narodnoj biblioteci Srbije, filmski reditelj i profesor Stefan Arsenijević i Miroljub Stojanović, filmski kritičar, publicista i urednik izdavaštva u Filmskom centru Srbije.

Milena Đorđijević je primetila da Milan Vlajčić nije imao pandana, da je bio osobena pojava, ali da bi bilo zanimljivo uporediti ga sa čuvenim profesorom Haroldom Blumom, polihistorom i jednim od najvažnijih literarnih kritičara engleskog govornog područja, čovekom koji je mnogo čitao, a uporedila ga je i sa kritičarem Džejmsom Vudom.

Kada je reč o strukturi Vlajčićevih književnih i filmskih kritika, Milena Đorđijević je uočila jedan model izražavanja:

– Uvek počinje jednim citatom ili efektnom zanimljivošću koja čitaoca uvlači u tekst. Zatim, slede pojedinosti o autoru ili o društveno-političkim okolnostima u kojima je stvarao, kao i prepričavanje sadržaja, što akademska kritika ne odobrava. Upravo, atipični profesor Džejms Vud tvrdi da bez tog aspekta u prepričavanju čitaoca ne možemo ubaciti u svet našeg autentičnog doživljaja nekog književnog dela. A Vlajčić je imao osoben način prepričavanja. Četvrti segment su komparativne paralele, gde poređenjima otvara nekoliko rukavaca za promatranje teme, kao i analitički osvrt, koji je kratak i jasan. On poštuje čoveka i dozvoljava talentima da pogreše – objasnila je Milena Đorđijević, dodajući da ova struktura kroz pedeset tekstova uvek izgleda zanimljivo i novo i da se iz svakog teksta moglo izdvojiti po nekoliko tema za nove eseje.

Ljudi su ranim jutrom hitali da kupe „Politiku” da pročitaju Vlajčićeve izveštaje sa velikih filmskih festivala iz Kana, Berlina, Venecije, kako su zapazili Miroljub Stojanović i Stefan Arsenijević.

– Otkad znam za sebe Milan je bio ta velika figura naše kulture, njegova erudicija, znanje i iskustvo imponovali su nam u svakom razgovoru sa njim, on je to nosio tako gospodstveno. Za mene, on je bio taj veliki kritičar i čovek zaista istančanog ukusa i velikog znanja. U vreme dok sam odrastao i želeo da postanem filmski reditelj, i kada nije bilo interneta, prozor u svet filma i pogled na te velike festivale za nas su bili njegovi izveštaji. Upijao sam imena, naslove filmova, stvarao sam svoju sliku o tome šta je film upravo na osnovu njegovih tekstova. Za mene je bio dragocen trenutak na Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji sada zovemo Martovski festival, gde sam imao kratak studentski film. Vlajčić je u jednom pasusu pohvalio i moj rad, zbog čega sam bio vrlo srećan. Za nas je bilo važno i presudno šta će Vlajčić reći, ali nismo od toga strepeli, jedino mi je bilo važno da ga ne razočaram. Uvek je bio dobronameran, a kada je kritikovao, radio je to u nameri da naš film bude bolji. A najprivlačnija za mene je bila njegova otvorenost ka različitim žanrovima. Pisao je naizgled jednostavno, a što je u stvari za većinu teško. Njegove kritike se lako čitaju, jer se obraćaju najširem auditorijumu u nadi da će razumeti kulturu, što je veoma važna prosvetiteljska misija – naglasio je Arsenijević.

On je takođe zapazio da su tekstovi u knjizi „Kavijar za sirotinju” nastajali tokom pandemije, od marta 2020. do februara 2022. godine, tako da se ova knjiga može čitati kao dnevnik savremene kulture tokom pandemije, birajući samo vrhunska dela, što je bilo ohrabrujuće u jednom kriznom trenutku.