Boriću se da balet bude vidljiviji kod nas

Obeležavanje stogodišnjice Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu počinje premijerom dela „Gusar / Le Corsair”, na muziku Adolfa Adama, u koreografiji i režiji Bahrama Juldaševa večeras, od 19.30 časova, na Velikoj sceni nacionalnog teatra u Beogradu. Dirigent je Ana Zorana Brajović, a u predstavi učestvuje kompletan baletski ansambl i Orkestar NP. Ne dešava se svakom direktoru Baleta da u svom mandatu bude u prilici da obeleži tako značajnu godišnjicu, nizom manifestacija. Zato je, zbog te velike odgovornosti i časti, Ana Pavlović, nekadašnja primabalerina i sadašnji umetnički direktor Baleta nacionalnog teatra, pravi sagovornik da najavi i objasni šta će se tim povodom dešavati u narednom periodu.

Balet NP slavi svoj rođendan večeras,kada je tačno pre sto godina izvedena prva ceovečernja baletsa predstava na našoj sceni. U čast ove godišnjice premijerno ćemo izvesti delo „Gusar/Le Corsaire”, na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora, koji pripada klasičnom kulturnom nasleđu s početka 19. veka, a koreografiju za nas je postavio i adaptirao Bahram Juldašev, zaslužni umetnik Rusije. Ovo delo je baletski gigant, veoma koloritan u vizuelnom, muzičkom i koreografskom smislu. Izvodi se na mnogim značajnim svetskim scenama, a činjenica da u NP nikada nije predstavljen u integralnoj verziji, dala mi je ideju za odabir naslova. Veliki broj protagonista učestvuje u ovoj predstavi, koja sadrži tri čina i obiluje veoma atraktivnim solo i ansambl deonicama. Radili smo dugo i temeljno i smatram da je to donelo igračima dosta izazova, dajući im šansu da napreduju, razvijajući svoje tehničke i umetničke veštine. Verujem da ćemo dostojno, na svečani način proslaviti rođendan i sa velikom radošću izaći pred publiku u punom sjaju. Nadam se da će „Gusar/Le Corsaire” imati dug vek na repertoaru NP i da će mnoge generacije igrača stasavati kroz mnoštvo rola koje on nudi.

Baletu NP u Beogradu i vama, umetničkom direktoru ovog ansambla, predsednik Aleksandar Vučić uručio je, povodom Dana državnosti RS značajno priznanje. Kako ste doživeli te momente i vi i ansambl?

Velika je čast dobiti Sretenjski orden prvog stepena, koji nam je uručio predsednik Srbije. To je priznanje instituciji, profesiji, umetnosti. Činjenica da Balet Narodnog pozorišta postoji čitav vek svedoči o njegovom značaju u našem društvu, ali nas podseća da je neophodno raditi na negovanju i unapređenju baletske umetnosti, jer ona predstavlja značajan deo naše kulturne istorije. Kao umetnički direktor Baleta i kao dugogodišnja primabalerina, koja je posvetila ceo radni vek svojoj matičnoj kući, mogu samo da iskažem divljenje i zadovoljstvo povodom ovog priznanja. A verujem da se i većina kolega oseća isto.

Sada ste na novoj dužnosti u prilici da osmislite obeležavanje značajne godišnjice. Na koje segmente ste se u tom smislu najviše usmerili?

Na čelo Baleta sam došla pre godinu dana i prihvatila veliku odgovornost i čast upravo kada se obeležava tako značajna godišnjica. U svetu se takve godišnjice pripremaju godinama, a mi smo morali da radimo veoma brzo i zahvaljujući dobrom timu, koji imamo u NP, uspevamo da odgovorimo svim izazovima i da ovu 2023. godinu Baleta ispunimo bogatim sadržajem. Krajem maja će biti otvorena izložba fotografija posvećena stogodišnjici Baleta, koja će biti podeljena na dva dela. Muzej pozorišne umetnosti Srbije će prikazati prvih 50 godina Baleta NP, a muzej Narodnog pozorišta drugu polovinu. S obzirom na to da je arhivska građa veoma bogata, ovakva podela je bila neophodna. Pripremu postavke su uradili Jelica Sretenović i Milena Jauković. NP će izdati publikaciju povodom stogodišnjice, koju priprema nekoliko autora i ona će predstavljati značajan artefakt jednog vremena, bazu podataka sublimiranu i hronološki urađenu. Mi se odnosimo sa velikom pažnjom prema našoj bogatoj baletskoj istoriji. S tim u vezi mogu da najavim još jednu premijeru, koja je predviđena do kraja sezone. „Triptih” ili „Triple” bili su radni nazivi premijere koja će biti sastavljena iz tri jednočinke, gde ćemo se podsetiti dela naših značajnih koreografa, kao što je bio npr. Dimitrije Parlić, Vera Kostić, na muziku domaćih kompozitora tog vremena, ali viđeni očima savremenih koreografa, a potpis će dati renomirani koreografi iz zemlje i regiona.

Koliko vam znači umreženost sa drugim pozorištima? Da li su na pomolu neke koprodukcije i razmene koreografa?

Srećna sam što se region polako budi u smislu saradnje. Razmenjujemo gostovanja, razgovaramo i pregovaramo o saradnji u vidu koprodukcija. Direktori svih baletskih kuća iz regiona su pozvani takođe, da zajedno sa nama proslave naš rođendan, stogodišnjicu postojanja baleta NP. Potrudićemo se da budemo što bolji domaćini. 

Da li ste zadovoljni postignutim od kada ste stupili na novu dužnost i koji su vaši dalji planovi?

Prvih godinu dana na ovoj poziciji prošlo je brzo i u trčanju maratona i sprinta istovremeno. Kada pogledam unazad, zadovoljna sam prvenstveno vraćanjem čitavog ansambla u formu posle pandemije. Neke od baletskih predstava smo obnovili kostimima, dekorom i novim umetničkim podelama. Imali smo lepa i uspešna gostovanja u regionu, a još nas neka očekuju. Obogatili smo ansambl sa nekoliko divnih mladih igrača, a upravo se nalazimo pred rođendanskom premijerom. Trudiću se da zajedno sa svojim timom tražim nove izazove u smislu autora i produkcija. Boriću se da balet kao profesija bude što vidljivija u našem društvu i da pružimo našoj publici što veći kvalitet i raznovrsnost i puno nezaboravnih predstava.