Kad prinstonovci marširaju na Drinu

Ispred Ministarstva spoljnih poslova, na mestu gde obično staju crne diplomatske limuzine, u sredu nešto posle 15 časova zaustavila su se dva turistička autobusa. Nije bilo „blinkera”, rotacionih svetala, užurbanih ljudi iz obezbeđenja s bubicama u uhu... Pa ipak, tog dana odigrao se po mnogo čemu jedinstven događaj u sferi javne i kulturne diplomatije. Naše Ministarstvo spoljnih poslova bilo je domaćin Simfonijskom orkestru američkog Univerziteta Prinston  dan uoči njihovog koncerta u srpskom Karnegi Holu – Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Pod kupole zdanja u Ulici kneza Miloša stigli su nakon nastupa u Bugarskoj, posle sedam sati putovanja.

Nažalost, meteorološke prilike nisu bile u skladu s tradicionalnom srpskom dobrodošlicom. Hladnoća i kiša u sredu su se bez poziva na bis vratile u Beograd, pa je stotinak prinstonovaca, previše lako odevenih za hirove Baba Marte, u zbijenom poretku pretrčalo od autobusa do hola Muzeja srpske diplomatije, gde im je priređen topao doček.

Studenti elitnog američkog univerziteta, članovi jednog od najprestižnijih akademskih muzičkih ansambala u SAD, ugošćeni su povodom obeležavanja „Tesline godine Teslinog narod. Ovom strateškom kampanjom MSP promoviše 80 godina kulture sećanja na Nikolu Teslu. Jedan od ciljeva kampanje jeste i jačanje prijateljstva pripadnika Teslinog naroda – srpskog, iz koga je potekao, i američkog, u čijem je okrilju otelotvorio svoje ideje.

U znaku genija koji je osvetlio čovečanstvo, bio je dekorisan i hol u kome je dočekana ekspedicija iz Prinstona. Držeći poklonjene zastavice s Teslinim likom, međusobno su se fotografisali ispred srpske i američke zastave. Istovremeno, mnoštvo kamera mobilnih telefona bilo je okrenuto ka članicama vokalne grupe „Viva”. Ovaj hor, koji čine studentkinje etnomuzikologije Fakulteta muzičke umetnosti UB, raskošnim nošnjama plenio je pažnju kolega i koleginica iz Amerike.

Kratko pozdravno slovo održali su ambasador dr Ljiljana Nikšić, nacionalni koordinator obeležavanja Tesline godine i počasni Teslin ambasador Dobrivoje Tanasijević, poznatiji kao Den Tana, holivudski producent. U elegantnom teget odelu, sa žutom kravatom dezeniranom amblemima Prinstona, dobrodošlicu kolegama sa svog nekadašnjeg univerziteta poželeo je i Rid Ben, jedan od prvih dvoje Amerikanaca koji su 18. januara proglašeni za ambasadore Tesline godine. Upravo zahvaljujući njegovim kontaktima dogovorena je ova poseta, tako da je svom bogatom si-viju dodao i uspešno obavljen „diplomatski” zadatak. Ovaj dvadesetčetvorogodišnji momak je, posle prakse u Beloj kući, kao Fulbrajtov stipendista u septembru 2022. došao u Srbiju, radi realizacije istraživačkog projekta iz oblasti ekonomije. Ambicija mu je da u junu bude na stažu u Departmanu za dijasporu MSP. Vredno uči naš jezik, dosta toga već može da razume, a kako kaže, kada nije previše umoran, prilično dobro i govori srpski, u šta smo se uverili.

S reči se zatim prešlo na univerzalni jezik muzike: gromko otpevane himne Srbije i SAD (uz horsku podršku prinstonovaca) pozdravljene su jednako snažnim aplauzom i poklicima gostiju. Potom je hol zaječao od izvorne pesme „Zlatibore, šta po tebi raste” u izvođenju „Vive”. Maestro Majkl Džekson Prat, dirigent i muzički direktor Orkestra univerziteta Prinston, s kažiprstom preko usta, netremice je pratio izvođenje, ne krijući divljenje. Bio je to uvod u emotivno muzičko putovanje, na koje su goste poveli hor „Kolegijum muzikum” i Orkestar mladih srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla” iz Budimpešte. Splet pesama zaokružen je izvođenjem „Take Me Home, Country Roads”, čuvene američke balade o nostalgiji za zavičajem, na koju se nadovezala naša „Tamo daleko”, koja je intonirana i na Teslinoj sahrani u Njujorku, 1943. Notni zapis ove kompozicije poklonjen je prinstonovcima, sa željom da je uvrste u svoj repertoar, kada ponovo budu nastupali u Srbiji.

Na kraju prvog dela programa, gosti su sa kolegama s beogradskog univerziteta formirali simbolični lanac jedinstva i prijateljstva Teslinog naroda, ukrstivši ruke kao kada se igra u kolu. Uz mnogo smeha i posle dva, tri neuspešna pokušaja, prinstonovci su „ukapirali” ovaj zahvat, pa je živi lanac dostojanstveno krenuo uz stepenice, ka Muzeju srpske diplomatije, praćen „Maršom na Drinu”. Razmenjujući poglede i klimajući glavama u znak odobravanja, gosti iz SAD su jasno pokazali da im se veoma dopala kompozicija Stanislava Biničkog, posvećena pobedi srpske vojske na Ceru u Prvom svetskom ratu. „Marš na Drinu” je tokom prijema u MSP odsviran još dva puta. Na drugom bisu prinstonovci su listom pljeskali u karakterističnom tam-ta-ta-ta-tam ritmu, a spremno su dočekali i promenu tempa u drugom delu marša. Notni zapis ovog „hita” iz 1915. takođe su dobili na dar.

Na ceremoniji u Muzeju srpske diplomatije, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uručio je simbolične Tesla diplomatske pasoše maestru Majklu Džeksonu Pratu i njegovoj ćerki Elis, a počasna zvanja Teslinih ambasadora dobilo je i troje članova orkestra, rođenih 1999. godine.

–Amerikanci baštine bogatu tradiciju prijateljstva, diplomatskih odnosa i ratnog savezništva, čiji je jedini diskontinuitet bio devedesetih godina prošlog veka, što je kulminiralo bombardovanjem naše zemlje 1999. Generacija rođenih te godine simbolizuje budućnost u duhu slavnih predaka, koji su podizali i učvršćivali mostove između naša dva naroda. A upravo će ovi momci i devojke, s prestižnom diplomom Prinstona, biti deo naučne, društvene i političke elite SAD i u svojim domenima će moći da doprinosu zbližavanju i saradnji Amerike i Srbije – objašnjava za naš list ambasador dr Ljiljana Nikšić.

Dvosatno druženje zaliveno je fruškogorskim „Tesla” vinom, koje su domaćini i gosti ispili ukrštenih ruku – ritualnim simbolom bratstva i uzajamne podrške. S pregršt poklona i srca punih utisaka, svaki od stotinak prinstonovaca na odlasku se rukovao sa svojim domaćinima, ne štedeći izraze zahvalnosti za doček koji im je priređen.

– Ovo je za  njih bilo zaista nešto posebno, nije uobičajeno da na međunarodnim turnejama budu primani na visokom državnom nivou. Ponosan sam što sam kao Teslin ambasador imao privilegiju da predstavim deo akademske Amerike Beogradu, a i da njima približim Srbiju. A iz iskustva znam, svaki Amerikanac koji upozna Srbe, zavoli vašu kulturu, muziku i kuhinju – kaže nam Rid Ben, trudeći se da, iako umoran, govori na srpskom.