Sokoli opet vežbaju, trče i skaču

Za pojavu organizovanog telesnog ili fizičkog vežbanja u Srbiji smatra se 1857. godinu kada je oformljena Družina za gimnastiku i borenje pri slikarskoj školi Stevana Todorovića, u Beogradu koji je imao 16.000 stanovnikaPod zastavom Srpskog sokolskog društva druži se, vežba i takmiči oko pet hiljada članova. Od najmanje dece do rekreativaca koje niko ne pita za godine ako neguju zdrav duh, imaju naviku da vežbaju i slede tradiciju dugu 140 godina. U Srbiji deluje 25 sokolskih društava – u Novom Sadu, Somboru, Kragujevcu, Nišu, Boru, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Pančevu, Kruševcu, Šapcu, Valjevu, u Batajnici...

Organizuju sportska takmičenja i četvrti put će učestvovati u predstojećem svetskom sokolskom sletu, koji se svakih šest godina održava u Pragu, od 30. juna do 6. jula pa njih nekoliko stotina već mesecima vredno vežbaju.

– Srpsko sokolstvo je fenomen koji opstaje kroz tri veka. Traje i opstaje na prostoru gde se promenilo osam država, od Kneževine Srbije do današnje Republike Srbije. Menjali su se vladari, dinastije, režimi, uređenja, a sokolstvo je ostavilo trag u istoriji našeg naroda – tako govori profesor Petar Stakić, predsednik Sokolskog saveza Srbije i sagovornika odmah stavlja na velike muke, da vek i po spakuje u tekst, da sve bude rečeno, da ni jedno važno ime ne izostane.

Naravno, sokolstvo se poistovećuje sa vežbanjem, zdravim telom i duhom. Sokoli kao ptice su svojim dobrim osobinama inspirisali začetnike sokolstva u davanju imena. Njihova centralna manifestacija bio je slet, termin izabran zato što je na slovenskim jezicima značio grupisanje ptica u letu.

– Za pojavu organizovanog telesnog ili fizičkog vežbanja u Srbiji većina autora navodi 1857. kao godinu kada je oformljena Družina za gimnastiku i borenje pri slikarskoj školi Stevana Todorovića. U tim godinama Beograd je imao 16.000 stanovnika, a od značajnih intelektualaca tog doba, koji su „sokolove” podržali pomenimo Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Vasu Pelagića, Živojina Žujovića, Svetozara Markovića, Mitu Cenića, Josifa Pančića – podseća profesor Stakić.

Češki filozof Miroslav Tirš je pokretač sokolske ideje sa Jindrihom Fignerom i Emanuelom Tonerom. Njihovo udruženje propagiralo je jačanje nacionalnog identiteta Čeha kroz gimnastiku, atletiku i druge sportove. Narednih godinama pokret se širio po Evropi jer ih je podsticala ista ideja o jačanju nacionalnog identiteta i oslobađanja od austrougarskog uticaja.

Prilike u Srbiji u pogledu vežbanja bile su skromne, gimnastika je u školstvo Srbije ušla 1850. godine – vežbali su je pitomci Artiljerijske škole u Beogradu, da bu 1863. godine bilo uvedeno „telesno vežbanje”.

I tako uz pomoć istoričara i našeg sagovornika stižemo do 1882. koja se uzima kao datum osnivanja sokolskog društva, s obzirom na to da je iz škole slikara Steve Todorovića potekao njegov učenik dr Vladan Đorđević, medicinar, koji je inicirao osnivanje Beogradskog društva za gimnastiku i borenje.

‒ Iako neki osporavaju tu godinu kao godinu osnivanja sokolskog društva tvrdeći da se „Soko” pominje tek 1891. godine, za nas je svakako bitan momenat bilo i osnivanje Kraljevine Srbije te 1882. godine, a skupština Beogradskog društva za gimnastiku i borenje održana je 3. januara 1882 u hotelu „Srpska kruna”, u Knez Mihailovoj ulici, najmodernijem i najreprezentativnije u Beogradu toga vremena, gde se danas nalazi Biblioteka grada Beograda – nastavlja podsećanje profesor Stakić.  On dodaje da je naziv izabran zbog toga što je u slovenskim narodnim pesama soko bila ptica koja je sinonim za junaštvo i plemenitost.

– Kod nas je sokolstvo bio ideološki pokret slovenstva, da se fizički osnaži narod, da se odupre agresorima i odneguje zdrav, kulturan, nacionalno svestan, moralan pojedinac. Od 1902. godine „sokolima” se pridružuju strelci, velosipedski klub ili biciklistički klub, klizački klub na mestu današnjeg Doma Vojske Srbije zimi kada ima leda, na drvenim klizaljkama, veslački klub, loptački klub kao preteča fudbalskog – vraća se profesor u prošla vremena.

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat odneli su mnogo stanovništva i mnogo „sokolova”.

– Zato kada svake jeseni pravimo u Aranđelovcu gradske trke u znak sećanja na 1.300 kaplara, ta velika manifestacija podseti nas na one koji su životom platili slobodu. Posle Velikog rata, 1920. godine osnovan je Jugoslovenski savez sa sedištem u Ljubljani, „sokole” podržava i kralj Aleksandar, uglavnom do aprila 1941. u Jugoslaviji broj sokolova narastao na 350.000. Od 1920. do 1936. sagrađeno je dosta sokolskih domova poput „Starog DIF-a” građenih dobrovoljnim prilozima. Godine 1941. Nemci zabranjuju rad sokolova, a 1945. sokolovima nikad nije dozvoljeno da obnovi rad a pri tom mu nikada nije zvanično zavranjeno da nastavi da deluje – objašnjava profesor Stakić.

Godine 1951. u Ljubljani je osnovana Organizacija za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan” koja deluje do 1991. Velika Jugoslavija se podelila na delove, ali „sokolovi” stupaju u akciju.

– Potičem iz porodice „sokolova”, moj deda Petar je u Mostaru bio gimnastičar i član uprave sokolova. Dvadesetih godina prošlog veka bio je i u Pragu pa je ta tradicija i ljubav prema sokolstvu prevagnula. Sastajemo se u jesen 1991. Budimir Vučinić, koji danas ima 84 godine, Zlatimir Zlatanović, sada 96-godišnjak i ja sa željom da sokolstvo ne propadne. Već 1992. održana je prva beogradska skupština, a 29. avgusta 1998. obnavljamo Sokolski savez, sledeći principe pokreta do 1941. Prihvatio sam mesto predsednika i ravnopravan sam sa svim drugim članovima.

– Čime se bavimo? Priređujemo sokolska gimnastička takmičenja, potom atletska, sokolski višeboj, odmeravamo uspeh skakača na maloj trambulini u saradnji sa kolegama iz Slovenije. Organizujemo seoske olimpijade, revije plesa u Beogradu, vežbanje u prirodi, sokolski kamp, poput onog prethodnog na Perućcu. Sefkerin je ponosan na takmičenje u streličarstvu, „avalski sokoli” neguju biciklizam, imamo nadmetanje u skokovima u dalj, bacanju kamena s ramena i takozvana narodna takmičenja.

Inače „sokoli” neguju slobodarske tradicije i u Americi, Rusiji, Francuskoj. Sarađujemo sa kolegama iz Češke, Hrvatske, Slovenije, pre nekoliko dana smo se susreli da dogovorimo saradnju, uspostavili smo kontakte sa „sokolima” u Osečini, Banjaluci – navodi profesor.

–  Finansiramo se iz budžeta zahvaljujući Ministarstvu sporta kao nacionalni sportski savez. Obeležili smo 140 godina postojanja skupom u Narodnom pozorištu, imali smo veliki sokolski slet sa 1.100 učesnika u Novom Sadu, izdajemo časopis „Oko sokolovo” – detaljno nam sagovornik dočarava šta rade i šta su sokolovi radili.