Hrvatska između turba i folka

Ako je išta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku, to je – muzika. Ovaj poluironičan stav kao da je ozbiljno shvaćen kod komšija pa je u Hrvatskoj zaređalo nekoliko zabrana koncerata turbo folk muzike.

Gradonačelnik Pule je otvorio seriju: u gradskoj dvorani zabranio koncert Duška Kuliša i gostiju, iako je već bilo prodato gotovo 3.000 ulaznica. Taj Filip Zorčić iskazao je uzrok, navodeći da „ne želi srpsko smeće u svom gradu”. Nakon njega, isti koncert zabranio je gradonačelnik Osijeka Ivan Radić i poručio da najavljeni koncert ne može biti održan u gradskom prostoru.  Od njega je javnost saznala da je Osijek srednjoevropski grad koji ima naglašenu evropsku dimenziju, grad koji se intenzivno razvija u pravu slavonsku metropolu. Kao da je to bilo sporno a ne nešto drugo. A onda i grad Split nije odobrio održavanje koncerta Željku Samardžiću. Slab ili jak otpor muzici koju neki vole a neki mrze.

Ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek oglasila se, nakon što je doneta odluka u Puli i Osijeku. Ona je ponosno rekla da je odluka očekivana i prirodna, i da ne vidi ništa sporno u tome. A kad se oglasi neko iz vlade neke zemlje i iznese stav, znači da slučaj nije „izolovan“ i da ga državna politika prati i podržava.

Zabrana i podrške zabranama onog što se u Srbiji zove „novokomponovana muzika", a "po umetničkoj vrednosti uglavnom predstavlja muzičko smeće",  prouzrokovalo je hrpu komentara. Na primer, ako je išta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku, to je - muzika.

Diskusiji o tome da li takvoj vrsti muzike ima mesta u Hrvaskoj pridružio se čak i predsednik Zoran Milanović, koji voli sve da komentariše: „To se iz ljubavi naziva cajkama. Od srca. Ja ne volim tu muziku, nikad je nisam podnosio. Ide mi na živce, bole me kosti od nje", rekao je Milanović. Ipak, hrvatski predsednik istakao je da nije pristalica bilo kakvih zabrana.

„Većinu stvari ja ne bih zabranjivao. Ne volim tu kulturu zabranjivanja. Cajke treba suzbiti svim legalnim sredstvima. Ja bih im dao da imaju koncert. Publiku imaju, pa pola HDZ-a to sluša", rekao je prvi čovek Hrvatske.

Tamošnji mediji otvorili su brojne ankete o popularnosti „cajki", a najavljeno je i nekoliko tužbi.

Hrvati su istraživali zašto im deca slušaju „cajke": Da li su dvolični i da li to znači da (ne) vole Srbe?

Sociolozi s Odeljenja za sociologiju Univerziteta u Zadru pokušali su da na ovo pitanje daju odgoovor. Oni su sproveli istraživanje na uzorku od 2.650 srednjoškolaca u šest najvećih gradova na Jadranu: Puli, Rijeci, Zadru, Šibeniku, Splitu i Dubrovniku.. - U vrednosnom smislu učenici koji slušaju turbo folk verovatnije će biti desne orijentacije i vernici, te manje tolerantni prema manjinama i homoseksualcima. To je ujedno i važan nalaz u kontekstu rasprava o turbo folku kao potencijalnom „zagađenju” hrvatske kulture. Statistički gledano, verovatnije je da će ga slušati oni koji se izjašnjavaju kao rodoljupci i konzervativci – naglasili su sociolozi. Mladi ovoj muzici ne daju političke konotacije, kažu sociolozi. Uz to, slušanje turbo folka u mladim generacijama lišeno je političkog naboja koji mu pridaju starije generacije.

U javnosti se, kako mnogi naglašavaju, dobro pazi da slučajno ne upadne koja srpska reč ili da neko ne kaže maj umesto svibanj, a kada dođu noć i alkohol – peva se i igra na melos s druge strane Drine.

Pod pojmom „cajke" u hrvatskom javnom prostoru obuhvaćena je svaka vrsta muzike koja ide od izvorne narodne s područja Srbije do najnovijih žanrova poput trepa, piše Index.hr. Cajka je u hrvatskom govoru istovremeno i žena koja peva narodnu pesmu i žena koja je sluša.

Prva Cajka (s velikim C), bila je pevačica Svetlana Miljuš koja je šezdesetih pevala pesmu "Cajka iz Novog Sada" i tako dobila nadimak. Danas su deo hrvatskog govora koji tim terminom označava pevačice iz Srbije i Bosne i Hercegovine koje izvode muziku koja nije rok i pop, ali i njihove pesme i njihove konzumentkinje.

„Cajke" su poslednjih decenija, naročito s usponom društvenih mreža, postale vrlo popularne u Hrvatskoj, ali se i dalje vrlo retko mogu čuti na tamošnjim televizijama i radio stanicama. Ipak, upravo su Duško Kuliš i Ana Bekuta, zajedno sa kolegom Harisom Džinovićem održali gotovo šest sati dug koncert u Zagrebu pred više hiljada posetilaca, kojim su Zagrebčani proslavili bronzu "Vatrenih" na Svetskom prvenstvu.

Takođe, baš u jeku diskusije o otkazivanju koncerta, folk pevačica Milica Pavlović, poznata po učešću u Zvezdama Granda, održala je koncert upravo u Osijeku i to na brucošijadi.

S druge strane, veliki deo hrvatske javnosti ograđuje se od negovanja takve kulture, a gradić Đurđevac potpuno je zabranio ugostiteljskim objektima da puštaju i izvode "cajke".

Kada se govori o fenomenu narodnjaka u Hrvatskoj, tu se uvek ističe nekoliko stvari. Prvo je da Srbi i Hrvati imaju sličan mentalitet i slične običaje. Uz to i muzika i tekstovi su prihvatljivi svima, a posebno mlađoj populaciji koja još nema razvijenu svest i kvalitet muzike. Pri tome tekstovi su im razumljivi gde se peva o osećajima, ljubavi, ženama, muškarcima, novcu… Uz to zabranjeno voće je uvek bilo najslađe voće, a svi znamo da za narodnjake u Hrvatskoj postoji svojevrsna zabrana već 30 i više godina. Sve to doprinelo je popularnosti narodnjaka i to raste iz godine u godinu.

Koncerti narodnjaka iz Srbije su odlično posećeni, pa se događa i da se radi velikog interesa povećava broj koncerata. Postalo je uobičajeno da se i iz automobila čuje takva glasna muzika. I mesta na Jadranskom moru su tokom turističke sezone prepuna te vrste muzike kao i koncerata narodnjaka iz Srbije. Postalo je uobičajeno da u svatovima i na drugim veseljima ispočetka svira prvo domaća muzika da bi se posle plesa s mladom ili posle ponoći „plej lista“ prebacila na narodnjake.

S jedne strane postoje sistemski pokušaji da se ta vrsta muzike iskoreni, a s druge strane sve veći broj građana, posebno mladih, koji slušaju takvu muziku, pa i odlaze na koncerte u Srbiju i okolne države.