Iznenadio samog sebe

„Snimamo u Knjaževcu drugi deo filma ’Južni vetar 2: Ubrzanje’, scena komplikovana, mora da se snima u vodi, napolju hladno... U pauzi sednem u improvizovani šator da se zagrejem, tamo već grupa fenomenalnih kaskadera iz Bugarske na čelu sa Kalinom Kerinom koji je bio dubler Rajanu Rejnoldsu. Pitam ga koji im je sledeći projekat, a on će: ’Idemo u Irsku da radimo film Ridlija Skota ’Poslednji dvoboj’”. Pitam ih pomalo zbunjen šta traže ovde. A onda čujem da je ’Južni vetar’ toliko popularan u Bugarskoj da su ti sjajni momci odlučili da prihvate ponudu.”

Ovako u razgovoru za naš list priča Lazar Radić, direktor fotografije u drugom delu filma „Južni vetar: Ubrzanje” i seriji „Južni vetar: Na granici” koju gledamo vikendom na RTS 1.

Momak koji je završio srednju elektrotehničku školu u Smederevu da bi, nekako logično, nastavio da studira Višu elektrotehničku u Beogradu, kaže da sebe u toj priči, zapravo, nije video.

„Na Višoj je bio smer audio i video-tehnologije i tada sam prvi put čuo da na Fakultetu dramskih umetnosti postoji odsek kamera. Počeo sam da se bavim fotografijom i kada sam završio Višu odlučio sam da studije nastavim na FDU. Prijemni sam položio iz prve i pre nego što su počela predavanja, završio sam na snimanju filma ’Tilva Roš’ Nikole Ležaića. Lupao sam klapom”.

Radić priča da su ga pozvali da vidi kako izgleda set. Priznaje da se već tada nepovratno zaljubio u filmski način života i počeo da doživljava ljude, sa kojima neretko zajedno provede mesece, kao članove porodice.

„Na ’Južnom vetru’ sam više od sedam meseci proveo sa istim ljudima. Kada sam se probudio prvo jutro posle snimanja pomislio sam ’A šta sad?’ Uđe vam pod kožu taj posao. Ne bih mogao da radim od ponedeljka do petka osam sati dnevno. Nikako”, kategoričan je direktor fotografije koji je radio i na filmu „Varvari” Ivana Ilkića, da bi potom, na poziv profesora sa klase, počeo da sarađuje kao švenker na reklamama.

Tako je „ušetao” i u priču „Južni vetar” kada su ga pred kraj prve sezone serije pozvali da radi na „Be” kameri i da bude direktor fotografije druge ekipe. Svidelo im se kako je obavio posao, pa su ga angažovali da kao direktor fotografije radi u drugom delu filma i to je bio njegov debitantski projekat kada je reč o dugometražnom filmu.

„Miloš Avramović je od nekoga čuo za mene. Pozvali su me i, naravno, nisam razmišljao ni jednog trenutka. Tada nisam imao tremu. Njima se svidelo kako sam radio u seriji, a kada su me zvali za drugi deo filma ’Južni vetar’, bila mi je frka. Veća je odgovornost bila”, kaže Radić verujući da su se Avramoviću, uz to kako radi, svideli i njegov karakter i pozitivna energija koju širi.

„Naravno, želja svakog reditelja je da ima direktora fotografije koji ume da napravi sliku koju on želi. Pretpostavljam da se sve to sklopilo i, eto, radili smo potom zajedno i seriju koja se sada prikazuje”, kaže Radić, a na naše pitanje kako se dogovara sa Avramovićem tokom snimanja, smejući se kaže: „Teško!”

„Miloš je reditelj koji ima vrlo visoke zahteve i teško pravi kompromise. Kada imate takvog reditelja u našoj filmskoj industriji koja ne raspolaže novcem kao zapadne produkcije, pogotovo američke, teško je odgovoriti na te zahteve, ali ja mislim da sam uspeo u tome. Dao sam maksimum od sebe. Avramović to ume da izvuče iz vas, na čudan način vas motiviše. Nas dvojica imamo sjajan odnos, ali tokom snimanja se dešavalo da postane napeto, pa i inat da proradi”, priča naš sagovornik, iskreno priznajući da se više inatio on nego Avramović.

„Ali, sve je na kraju bilo dobro. Iskreno, zadovoljan sam i drugim delom filma i serijom. Iznenadio sam i samog sebe. Nisam verovao da mogu da odgovorim takvim zahtevima, pogotovo u ’Južnom vetru’ koji je naš najkomercijalniji projekat.”

Ako ga pitate na koji poduhvat je najponosniji u dosadašnjoj karijeri, bez razmišljanja će reći da je to jedan kratki studentski film, master rad njegove drugarice, dramaturga Maje Todorović. Prva serija koju je radio bila je „Bunar” rediteljke Maše Nešković, a voli i dokumentarne filmove. Jedan, pod nazivom „Obrad”, snimio je sa drugom Banetom Milatovićem iz Podgorice i za tu priču o usamljenom bibliotekaru iz Kotora bio nominovan za nagradu za najbolji snimljeni kratki dokumentarc na „Camer image”, najprestižnijem snimateljskom festivalu u Poljskoj

„Bio sam pozvan na festival, sve mi je bilo obezbeđeno i, kao za inat, izbila je pandemija virusa korona i prvi put u istoriji festival je održan onlajn”, kaže smejući se.

Već sada ima neke ponude za nova snimanja, ali o njima još uvek ne sme da govori. Na naše pitanje hoće li ponovo sarađivati sa Milošem Avramovićem na trećem delu „Južnog vetra” kaže da ne zna jer poziv još nije dobio, ali se iskreno nada da hoće.