Povratak u Kongo

Kinšasa - Nekada su jugoslovenske firme u Kongu gradile dalekovod dug tri hiljade kilometara, učestvovale u gradnji mamutske elektrane "Inga" na reci Kongo. Planirao se ulazak i u rudarski sektor ove velike zemlje (2,3 miliona kvadratnih kilometara, sa 65 miliona stanovnika). U Kinšasi ćete susresti Kongoance koji govore srpski, bivše studente Beogradskog univerziteta. Naše nevolje devedesetih godina, kao i u Kongu, učinile su da nas danas tamo nema.

Ali, ponovo pokušavamo da se vratimo.

- Upravo smo registrovali firmu "Jomil-Kongo", ispostavu beogradske kompanije "Jomil" i to je prvi ozbiljniji naš povratak - govori za "Politiku" Nikola Vađon, nekadašnji Tanjugov dopisnik iz Kinšase, sada predstavnik Udruženja srpskih domaćina u ovom delu Afrike. - Uz još neke poslove, dogovorili smo da za agrar zemalja centralne Afrike u Kongu organizujemo proizvodnju semenskog kukuruza na pet hiljada hektara. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i njegov direktor dr Petar Sekulić su se prihvatili posla. Ispituje se zemljište kako bi se odabrala optimalna sorta kukuruza.

Vađon je u Kongu gotovo četiri decenije, suvlasnik je ovde najuglednije televizije i radija "Digitalkongo"; drugi ortak je Žanet Kabila, sestra bliznakinja predsednika Žozefa Kabile. Ovaj naš zemljak, posredstvom novoosnovanog "Jomil-Konga", najavljuje gradnju fabrika prehrambene industrije po našoj tehnologiji i dolazak naših stručnjaka koji bi obučavali kongoanske radnike. U ovoj mineralima bogatoj zemlji ima mesta i za iskusne srpske stručnjake u oblasti rudarstva (bakar, gvožđe, kobalt).

- Osnivanje zajedničkog preduzeća mi je, prilikom moje nedavne posete Kinšasi, predložio lično predsednik Kabila. To je pionirski poduhvat koji treba da otvori vrata i drugim srpskim kompanijama. Očekujemo odgovor od Privredne komore da je zastupamo u Kongu. Kabila je izrazio i želju da u desetomilionskoj Kinšasi što skorije Srbija otvori svoju ambasadu - reče nam Jovan Čeković, predsednik kompanije "Jomil".

Inače, trenutno u Kinšasi najbrojniju srpsku koloniju čini grupa vrlo cenjenih lekara i medicinskih tehničara iz Beograda, Novog Sada i Niša. Oni su u okviru Misije UN, a posao im je prvo zbrinjavanje i hitna evakuacija ranjenih i bolesnih pripadnika međunarodnih snaga koje ovde broje 17.000 ljudi.