„Veliki diktator” u JDP-u

Drama Slovenskog narodnog pozorišta iz Ljubljane gostovala je na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa predstavom „Veliki diktator” u režiji i scenografiji Dijega de Bree. Komad je zasnovan na istoimenom filmu Čarlija Čaplina, koji je nastao u Americi, pre nego što je ova zemlja ušla u Drugi svetski rat. Čaplin tumači dve glavne uloge – kao anonimni brica, Jevrejin Adenoid Hinkel, i dvojnik diktatora Tomanije, Hinkelov dvojnik. U prvom pravom zvučnom Čaplinovom filmu, publika prvi put čuje njegov glas. Koristeći na poseban način novu filmsku tehnologiju, Čaplinov diktator govori izmišljenim parodičnim jezikom ponekad ga mešajući sa prepoznatljivim nemačkim i engleskim rečima. Zato, kada se obraća masi, govori nerazumljivo, pa je njegov govor tela ono što se razume.

Tumačeći berberina Hinkela, Čaplin razvija svoj prepoznatljivi lik Skitnice ne donoseći ga u originalu, već ga razvija čineći ga relevantnim za kontekst. Genijalni Čaplin ne koristi novu tehnologiju kao puku novotariju, već Skitnici daje glas. Ono što ga je karakterisalo u nemom filmu pretvara u karakter koji mora da govori da bi ga čuli.

– Žanrovski, film je satirična komedija. Želja da se ismeju Hitler i nacisti. U tom kontekstu, Čaplinova kritika je bila toliko oštra da su mnoge zemlje odbile da distribuiraju film u bioskopima dok nisu ušle u rat sa Nemačkom. Film jasno parodira Musolinija, Gebelsa, Geringa, koristeći duhovita imena, kao i imena zemalja, fenomena, objekata… Iako je Čaplin kritikovan posle rata zbog ismevanja tako ozbiljne stvari, izjavljivao je da nikada ne bi snimio film da je znao za užase koje su Nemci činili u koncentracionim logorima. Gledajući film, zaboravljajući u kom vremenu je nastao, on ostaje tačan i proročanski – navela je dramaturškinja Mojca Kranjc.

U glumačkom ansamblu su Jurij Zrnec, Boris Mihalj, Bojan Emeršič, Tina Vrbnjak, Eva Jesenovec, Valter Dragan, Vojko Zidar, Matija Rozman, Zvone Hribar i Joži Šalej. Prevod je uradio Jure Škerl. Kostimografiju je osmislio Blagoj Micevski.

Muziku je komponovao Joži Šalej, korišćeni su i motivi Bramsa i drugih kompozitora.