Saradnja Mađarske s Belorusijom trn u oku Brisela

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Konfrontacija Evropskog parlamenta (EP) s vladom u Budimpešti i strankom Fides premijera Viktora Orbana, koja traje već duže vreme, nastavljena je najnovijim kritikama na račun mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta. Njegova nedavna poseta Belorusiji i razgovori s tamošnjim kolegom Sergejem Alejnikom, bili su povod da EP ovih dana usvoji osuđujuću rezoluciju.

Uz podsećanje na važnost jačanja jedinstva EU u vezi s Belorusijom, uključujući i diplomatsku izolaciju aktuelne vlade te zemlje, u dokumentu se ističe da EP osuđuje „svaku akciju, uključujući posete visokog ranga vlastima u Minsku, koje bi mogle da dovedu u sumnju nedvosmisleno nepriznavanje Lukašenkovog režima od strane unije”.

U ovom kontekstu, EP žali zbog posete mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta Minsku 13. februara 2023, jer je to u suprotnosti s politikom EU prema Belorusiji i prema agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine, navodi se u rezoluciji.

Ovaj dokument, inače, nema pravne posledice, čega je i Peter Sijarto svakako bio svestan, kao i činjenice da će njegova poseta izazvati negativne reakcije u ostatku EU, barem sudeći prema izjavi koju je dao na konferenciji za štampu u Minsku: „Jasno je da će me, nakon što ste izvestili da sam danas ovde razgovarao o važnosti mira s beloruskim kolegom, mnogi napasti. Moje kolege političari na Zapadu, međunarodni liberalni mediji – svi će reći kako je neprihvatljivo što sam danas bio ovde i što sam razgovarao s beloruskim kolegom. Želim da kažem jednu stvar kao odgovor. Mađarski stav je uvek bio jasan: kanali komunikacije moraju biti otvoreni”, rekao je on.

Sijarto je dodao da je zamolio beloruskog ministra spoljnih poslova Alejnika da „učini sve što je u njegovoj moći za mir, odnosno protiv produžavanja i eskalacije rata”.

Najnovija rezolucija EP takođe ponovo osuđuje „učešće Belorusije u agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine”. Parlament tvrdi da Lukašenko i drugi beloruski zvaničnici dele odgovornost za ratne zločine počinjene u Ukrajini. Zbog toga bi, kako se navodi, „trebalo da odgovaraju pred specijalnim tribunalom za zločine u Ukrajini i drugim odgovarajućim međunarodnim sudovima”.

Kinga Gal, šefica poslaničke grupe mađarskog Fidesa u Evropskom parlamentu, u svom komentaru objavljenom na „Fejsbuku” nazvala je „dosad neviđenom i neprihvatljivom praksu da se u dokumentu EP otvoreno kritikuje ministar spoljnih poslova jedne zemlje članice EU i pritom navodi njegovo ime”.

Gotovo u isto vreme, Evropska komisija Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI) kritikovala je mađarsku vladu zbog „kampanja koje su stvorile uslove za učestalost govora mržnje”. Komisija u svom šestom izveštaju o Mađarskoj navodi da javni diskurs ove zemlje poslednjih godina postaje sve ksenofobičniji, „dok govori političara imaju antagonistički prizvuk, koji posebno cilja izbeglice, tražioce azila i migrante, muslimane i LGBTQ+ osobe”.