Crnogorski udžbenici istorije ne pominju žrtve NATO-a

Od našeg dopisnika

Podgorica – Crnogorski udžbenici istorije ne samo da su prepuni krivotvorenih „činjenica”, već u njima nema pojedinih poglavlja s kraja prošlog veka, na primer o Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) na koju je izvršena agresija tokom koje je NATO ubijao decu, civile i vojnike koji su branili svoju zemlju. Nema ni reči o žrtvama alijanse u Crnoj Gori.

„Po izjavi američkog diplomate Ričarda Holbruka, NATO agresoru je izuzetno pomagao crnogorski predsednik Milo Đukanović, a po rečima predsednika SAD Bila Klintona, Đukanović je tražio i bombardovanje lokacija u Crnoj Gori. U sakrivanju tog neljudskog dela i državničkog saučesništva u udruženom zločinačkom poduhvatu nad svojom državom i narodom, danas u crnogorskim udžbenicima istorije nema nijedne reči o žrtvama NATO-a u Crnoj Gori”, kaže za „Politiku” Radan Nikolić, direktor Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore (UBRCG).

Poznato je da crnogorska vlast već 30 godina uporno ponavlja, čak se hvali, kako je „NATO poštedeo Crnu Goru bombardovanja i razaranja”, ne pominjući nijednu žrtvu tog zločina. Ali i kobnog 24. marta 1999. godine, prvog dana rata, NATO je bombardovao ciljeve u Crnoj Gori.

„Bombardovali su kasarnu Vojske Jugoslavije (VJ) u Danilovgradu, gde je poginuo vojnik Saša Stajić iz Beograda, zatim vojni aerodrom u Golubovcima, gde je teže povređen jedan vojnik, radarsko-komunikacijski objekat Ratne mornarice na brdu Obosnik u Boki Kotorskoj, radarski sistem na Crnom rtu kod Sutomora i kotu iznad tunela Belveder kod objekta Radio Bara, na ulazu u barsku opštinu”, kaže Nikolić, kome su zabranjivali da s ratnim veteranima položi vence na spomenike braniocima Crne Gore od NATO agresije.

Dodaje da je 15. aprila bombardovana kasarna „Šipčanik” u Tuzima, nadomak Podgorice, gde je poginuo vodnik prve klase VJ Miroslav Božović.

„Petnaest dana kasnije NATO zlikovci gađali su most u Murinu (varošici na severu Crne Gore), gde su živote izgubila deca Miroslav Knežević, Olivera Maksimović i Julija Brudar i civili Manojlo Komatina, Milka Kočanović i Vukić Vuletić”, ističe Nikolić i dodaje: „Ne sme se zaboraviti i da su 30. maja bombardovali rt Arza kod Herceg Novog, na koji je NATO ispalio oko 300 projektila s osiromašenim uranijumom.”

Nikolić napominje da je napokon jasno da su ratovi devedesetih bili ratovi za nestanak bilo kakvog oblika jugoslovenske države i protiv srpskog naroda i Srbije i Crne Gore. Tada je oružanom secesijom uz pomoć SAD i EU razbijena SFRJ, oružana pobuna Albanaca na Kosovu i Metohiji podržana je NATO agresijom zarad stvaranja takozvane nezavisne države Kosovo na teritoriji Srbije. Na kraju je podržano i razdruživanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora zarad projekta nezavisne Crne Gore i njene evroatlantske upotrebe.

„U znak osude navedenog nasilja međunarodne zajednice i sećanja na saborce pale u ratovima devedesetih i sve civilne žrtve Crne Gore i Srbije, delegacije boraca i porodice palih boraca, uz podršku lokalnih samouprava i građana, položiće cveće na spomenike palim borcima u Nikšiću, Mojkovcu, Beranama, Andrijevici i Tivtu.