Zašto električni polovnjaci ne drže cenu kao klasični

Uz sve najave da je automobilima na klasični pogon počeo da ističe rok u Evropi, jedan nemački portal za prodaju automobila nedavno je objavio podatak da električni polovni automobili mnogo manje drže cenu od benzinaca i dizelaša. Trogodišnji električni automobil zadržava 50,7 odsto cene novog, benzinac 55,1, a dizelaš 59,2. Stariji e-automobili od tri godine rapidno gube cenu, neuporedivo  više nego klasični, čak dotle da za njih kupaca ni nema, pa se vlasnici na kraju odlučuju za reciklažu.

Što je uzrok, lako se pogađa. Prvo, tehnologija električnih automobila brzo se razvija i tri godine staro vozilo po brzini punjenja već zaostaje za novim automobilima, a drugo i ono što je mnogo ozbiljniji problem za sve buduće vlasnike električnih automobila, prosečna vozila imaju radni vek baterije od 150.000 kilometara. Posle toga proizvođač više ne garantuje za nju, a i domet joj počinje ubezano da pada. Koliko, sve zavisi od mnogo parametara, kao što su upotreba električnog vozila, način i broj punjenja… Baterija  ima svoj vek a zamena je i dalje veliki trošak.

 Izneto iskustvo jednog Nemca koji je kupio za 12.000 evra polovni električni „ford fokus”, koji je posle pola godine prestao da se puni, na društvenim mrežama je baš odjeknulo i veoma bilo komentarisano. Ovlašćeni servis mu je ponudio da za 14.000 evra mu ugradi novu bateriju ili da otkupi „fokusa” za 500 evra.

Okolnost da su elektro vozila i do 50 odsto skuplja od istih takvih klasičnih, takođe veoma utiče. Sajtovi za prodaju polovnih, električne automobile oglašavaju sa cenom mesečne rate kredita da bi bilo primamljivije, pa mamac od na primer 400 evra privlači nego cena od 40.000 evra.

Jedino što vlasnike električnih vozila može da uteši je činjenica da su ih uglavnom kupili uz državne subvencije pa to ublažava  gubitak dela uloženog novca.

U Srbiji je na snazi Uredba o subvencionisanju električnih vozila, od motora do automobila, konkurs je u toku, a zahteve za subvenciju moguće je podneti Ministarstvu zaštite životne sredine.

Visina subvencije zavisi od tipa vozila, a iznosi se kreću od 250 evra do 5.000 evra.

Na najposećenijem sajtu za promet polovnjaka u Srbiji, od nešto više od 70.000 vozila u ponudi, samo je njih 197 na električni pogon. Ili ni 0,3 odsto od ukupnog broja oglašenih.  Najskuplji ide i do 150.000 evra („porše”) pa do najjeftinijeg od 6.000 evra („tojota prius”) koja je doduše „hibridna”.

Prema procenama trenutno u Srbiji ima oko stotinak punjača, od kojih je najveći broj sporih punjača, i koji se nalaze i na auto-putevima, odmaralištima i naplatnim rampama), ali i garažama hotela, šoping molova i javnim garažama.

Dok je u Srbiji trenutno registrovano nešto manje od 5.000 električnih i hibridnih automobila (od oko dva miliona registrovanih) prošle godine je u svaki deseti novi auto kupljen u Evropi  bio električni, pokazuju podaci Asocijacije evropskih proizvođača automobila.