Protest zbog gradnje mosta

Novi Sad – Pripreme za gradnju mosta preko Dunava u Novom Sadu, koji treba da prođe kroz prirodnu oazu Šodroš i Kamenička ada, ponovo izazivaju podele u javnosti, pa i hapšenja ekoloških aktivista koji se više meseci bune protiv krčenja šume na ovom području. Seča, započeta prošlog juna, nastavljena je sa prvim prolećnim danima na Kameničkoj adi, a onda i na Šodrošu.

Policijski kordoni pod punom opremom sprečavali su građane da priđu području i drvosečama. Iza njih, visoko drveće padalo je uz veliki tresak, a građevinske mašine su isečena debla vukla i slagala na gomile za dalji prevoz. Za seču je označeno 140 stabala, izjavio je Marko Marinković, zvaničnik JP „Vojvodinašume”, čiji radnici krče šumu, jer je to preduzeće angažovano na ovom delu posla priprema za gradnju mosta, a izvođač radova je inače kineska kompanija.

Policijskim vozilom privedeno je najmanje troje aktivista, od kojih je jedna žena. Prema podacima njenih saboraca, ona je puštena. Navodno je prošla unutar područja i snimila šumu, posle čega je privedena. Aktivisti, kojih je bilo možda dvadesetak u pojedinim trenucima, iskazali su svoj bunt i tako što su neki od njih legli ispred policijskog vozila – marice, i prekrili se zastavom Srbije.

„Smeta nam uništavanje drveća, zelenila i Šodroša kao takvog. Naravno, sumnjamo i u protivzakonite radnje, korupciju. To je suština problema”, kaže za naš list Miran Pogačar, jedan od aktivista koga smo zatekli među okupljenima i koji smatra da se vlastima „očigledno žuri” da izgrade most, ali da je pitanje koliko taj most zapravo košta.

Na teren je prethodno, 23. marta, stigla i vanredna inspekcijska kontrola vojvođanskog Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, po prijavi građana zbog seče drveća na Kameničkoj adi, ali ona nije uočila nezakonitosti i nepravilnosti.

Aktivisti naime ukazuju na to da je u ovom periodu godine zabranjena seča stabala sa dupljama u kojima se gnezde ptice ili služe za hibernaciju slepih miševa, odnosno da je seča takvog drveća moguća od 1. avgusta do 1. novembra, prema rešenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji je dao svoje uslove zaštite prirode za izgradnju privremenih saobraćajnica sa privremenim mostovima za potrebe građenja mosta preko Dunava.

Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine saopštio je da je prilikom vanrednog nadzora zatraženo, kako se navodi, i neposredno zajedničko postupanje sa stručnim licima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, u pogledu stručnog nadzora i mišljenja.

„Na stablima za koja je planirana seča nisu uočene duplje koje predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa. Nakon inspekcijskog nadzora izvršenog na terenu, uz stručni nadzor zavoda, a na osnovu uviđaja, dokumentacije, prikupljenih izjava i izveštaja kao stručnog mišljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nisu uočene nezakonitosti i nepravilnosti u nadležnosti ove inspekcije”, naveo je resorni pokrajinski sekretarijat.

Lokalne vlasti, u liku zamenika gradonačelnika Igora Crnobarca, upiru prst u „drugosrbijansku političku opciju”, kao onu koja se buni zbog gradnje mosta od koga će benefit imati grad, a to se dešava, kako on piše u autorskom tekstu za jedan novosadski portal, baš uoči godišnjice NATO bombardovanja, kada su novosadski mostovi rušeni.

Smatra da je „drugosrbijanska politička opcija uvek zagovarala politiku podele našeg naroda na prvu, većinsku, ali po njima prostodušnu Srbiju i drugu autošovinističku malobrojnu Srbiju, ali opet po njima elitističku Srbiju”, pa ga „ideja napada na sve što spaja naš narod nimalo ne iznenađuje”.

S druge strane, aktivista Pogačar takvu poruku i poveznicu građana sa NATO agresijom drži „sramnom” i podseća današnje strukture vlasti da su vladali i u vreme bombardovanja 1999, kad su ti mostovi nestali. Kako kaže, aktivisti nisu protiv mosta, već protiv devastacije šume, a da su pre svega za to da se poštuje zakon.