Zašto je luk skuplji od banana

Cena luka se udvostručila za prva tri meseca ove godine, a prema predviđanjima proizvođača, neće se zaustaviti ni u narednih mesec dana. Ovo povrće, kažu, neće biti jeftinije, jer ga nema, raste potražnja zbog predstojećih praznika, a i uvoz je pod znakom pitanja jer su i tamošnji proizvođači imali lošu sezonu. U ovom trenutku kilogram luka se na pijacama kreće od 100 do najviše 200 dinara koliko košta na centralnim gradskim tržnicama.

U velikim trgovinskim lancima je od 139 dinara koliko staje u „Lidlu”, do 199 koliko košta u „Idei” i „Rodi”. Prema podacima sa sajta „Cenoteka” u „Maksiju” je 169, dok je u „Tempu” i „Disu” 159 dinara po kilogramu. Cene ovog povrća idu i više od 220 dinara, uglavnom u malim radnjama i kod preprodavaca koji, sasvim sigurno, koriste ovu situaciju da bi profitirali. Kako saznajemo u velikim trgovinskim lancima prodaje se oko 80 odsto domaćeg luka, dok je ostatak iz uvoza, uglavnom Holandije. I dok ovih dana kupci računaju koliko košta južno voće i čude se što je kilogram banana jeftiniji od kilograma luka, proizvođačima, kako navode, ništa nije neočekivano.

Prema rečima Dragana Marinkovića, šefa proizvodnje u Poljoprivrednom gazdinstvu „Čurug” gde se luk proizvodi na oko 20 hektara, razlog poskupljenja je pre svega loša godina.

– Luka nije bilo dovoljno, a ni kvalitet nije bio najbolji da bi rod čuvali u hladnjačama. Proizvođači su gledali da ga što pre prodaju. Nekoliko poslednjih godina se dešavalo da ga držimo u hladnjači, a onda cena bude niža nego kada je skupljen sa njiva – objašnjava Marinković. Podseća da je cena oko Nove godine, kada su oni prodavali, bila između 60 i 70 dinara na veliko, dok je u maloprodaji koštao oko 120. Naš sagovornik napominje da je ovo očekivano stanje, s obzirom na manji prinos. Potvrđuje i da njih kao proizvođače zovu sa svih strana jer ove namirnice nema dovoljno.

Dr Žarko Ilin, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kaže da u ovom trenutku u skladištu ima oko hiljadu tona domaćeg luka, što pokriva tražnju narednih 15 dana. Posle toga stiže „srebrnjak”, a onda i jesenji luk iz zimske proizvodnje.

– Tačno je da smo imali sušnu prošlu godinu, a onda krajem avgusta i u septembru obilne kiše što je smanjilo prinose. Zbog takvih uslova luk nije mogao kvalitetan da uđe u skladišta, počeo je da se kvari, pa su velike količine završile na deponijama, a deo i u biogas postrojenjima – navodi naš sagovornik. Do pre mesec dana bila je dobra ponuda domaćeg luka i pored velikog izvoza u zemlje iz našeg okruženja. Cena je, dodaje dr Ilin, počela da raste, ali ne kod proizvođača, nego dalje u lancu.

– Kod profesionalnih proizvođača i na privatnim gazdinstvima ovaj proizvod je po kilogramu 120 dinara. Trgovci ga sa PDV-om dobiju za 130. Treba onda njih pitati zašto luk košta toliko i kolika je marža – napominje dr Ilin. Podseća da proizvodnja deset hektara luka košta između 80.000 i 100.000 evra.

– Savetujem svakom građaninu da ode za vikend do nekog sela, kupi tamo luk za 100 dinara, pa onda špekulanti neće imati računicu da ga ovolike cene – dodaje naš sagovornik.

Proizvođači kažu da je veliki problem u tome što ova namirnica nema odakle ni da se uveze, jer je godina svuda bila loša za ovo povrće. Luk na naše tržište stiže iz Egipta, bivših sovjetskih republika, Holandije, ali i iz Kine. Problem je, objašnjavaju i to što se na tržištu sada nudi i onaj slabijeg kvaliteta po cenama najkvalitetnijeg.

– Uvek je bauk kada je hrana skupa. Ovo je moralo da se desi. Luk rađa otprilike 80 tona po hektaru, a 2022. je to bilo 50 tona i ovo je očekivano. I cena proizvodnje luka je skočila sa 12 na 17 dinara po kilogramu. Došli smo u situaciju da onaj ko ima robu u takvim okolnostima ima i pravo da sa njom radi šta želi. Nije više ništa jeftino, pa moramo da se naviknemo na to da ni sa hranom nije drugačije – objašnjava za „Politiku” jedan od proizvođača.