Poigravanje pravdom

Koliko je politizovano međunarodno pravo u vremenima oštrog konflikta Rusije i Zapada u stanju da drži korak sa političkim realnostima sveta i kakve su šanse da po nalogu Međunarodnog krivičnog suda Vladimir Putin bude uhapšen i suđen za ratne zločine?

Odgovor je poznat svima u Vašingtonu, Berlinu ili Kijevu, na lokacijama na kojima se poslednjih meseci užurbano radilo na lišavanju slobode prvog lidera jedne zemlje stalne članice Saveta bezbednosti.

Već u prvim nedeljama posle ruske invazije pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) i Međunarodnim sudom pravde pokrenuti su postupci za ratne zločine u Ukrajini između ostalog i zato što ovi tribunali, za razliku od nacionalnih sudova, ne daju imunitet predsednicima, premijerima i drugim visokim zvaničnicima.

Uprkos tome, neće biti ništa od spektakularnog procesa Vladimiru Vladimiroviču koji se od svih zločina koje su počinile ruske invazione trupe – od agresije na suverenu zemlju do napada na porodilište u Mariupolju – lično tereti za ilegalnu deportaciju ukrajinske dece za Rusiju.

Nalog iz Haga je indirektna potvrda da su šanse za mirno rešenje rata u Ukrajini zasad gotovo nepostojeće. Kako pregovarati sa ratnim zločincem? Savet bezbednosti UN može da odloži odluke suda ukoliko proceni da one predstavljaju prepreku za uspostavljanje mira i stabilnosti, ali to očigledno nije bila ideja sudija ICC koji imaju zadatak da dodatno izoluju Putina i Rusiju.

Politička pozadina presude vraća na pitanje šta je bilo sa uništavanjem Jugoslavije, Iraka, Avganistana, Libije ili Sirije? Sudski nalog bi, sa stanovišta pravde, svakako delovao ubedljivije da je propraćen najavom suđenja za utvrđene ratne zločine koje su Ukrajinci počinili protiv Rusa, ali može li iko da zamisli poziv na hapšenje Volodimira Zelenskog?

Pokazuje se još jednom da tribunalom UN, osnovanog Rimskim statutom 1998. i formalno aktivnim od 2002, upravlja onaj ko ima najveći doprinos budžetu Svetske organizacije – Sjedinjene Države. SAD su odbile da uđu u članstvo ICC, što ne sprečava predsednika Džozefa Bajdena da nalog za hapšenje opiše kao „opravdan”.

Rusija je bila u ICC sve do 2016, kada se povukla suočena sa optužbama oko rata za Krim dve godine ranije. Putin se ovim povodom nije oglašavao, ali je njegov spouksmen Dmitrij Peskov kratko rekao da je nalog za hapšenje „ništavan”, koliko i optužbe za invaziju. Potom je Putinov bliski saveznik, Dmitrij Medvedev, preteći dao do znanja da bi svaki pokušaj hapšenja bio protumačen kao deklaracija rata Rusiji.

Ukrajina, na čijoj su teritoriji počinjeni zločini, takođe nije u ICC, iako je posle okupacije Krima saopštila da prihvata jurisdikciju suda na svojoj teritoriji. Predsednik Zelenski kaže da se radi o „istorijskoj odluci”.

Tri ključna aktera su, dakle, van suda koji sada goni ruskog predsednika. To što je suđenje Putinu u domenu političke fantazije može da se objasni i drugim, ne samo licemernim argumentima.

Najavljeni proces često se poredi sa onim u Nirnbergu kada je suđeno nacistima. Postoji tu jedna velika razlika. Hitlerov režim je kapitulirao posle vojnog poraza. U ukrajinskom ratu nema ni pobednika ni poraženih i teško da će ih biti.

Postoje i prepreke tehničke prirode. ICC ne može da hapsi, a nema suđenja bez ličnog prisustva. Već se do sada pokazalo koliko međunarodni tribunali teško dokazuju ličnu umešanost lidera u zločine koji su počinjeni.

Bilo bi lakše dokazati akt ruske agresije, ali to nije u nadležnosti ICC. Otuda ideja o formiranju posebnog suda za Ukrajinu koji bi proces otvorio u Putinovom odsustvu. Da bi bio osnovan, morao bi da zaobiđe Savet bezbednosti gde Rusija ima pravo veta i da ide na Generalnu skupštinu, ali „dirigovana pravda” ne uspeva da dobije podršku ni polovine članstva UN.

Sada su 132 države koje su ratifikovale Statut ICC, među njima i Srbija, u obavezi da hapse Putina ukoliko se nađe na njihovoj teritoriji. Kretanje ruskog predsednika je suženo. U Berlinu su saopštili da bi ga odmah lišili slobode ukoliko kroči na tle Nemačka. Isto su poručili i iz Zagreba.

Koliko god privođenje Putina deluje apsurdno i liči na isprazan gest solidarnosti sa Zelenskim, Moskva preduzima sve mere da se zaštiti. Predložena je zabrana svih aktivnosti ICC na teritoriji Rusije i kažnjavanje svih koji „pomažu i podržavaju” taj sud. Otvoren je krivični postupak protiv zvaničnika i sudija ICC.

U Moskvi su svesni da se Putin neće pojaviti pred sudom, ali moraju da brinu jer je svet izgradio svoje percepcije i nije prijatno biti u istom društvu sa Slobodanom Miloševićem, bivšim sudanskim predsednikom Omarom Baširom, koji ICC-u i danas uspešno izmiče ili libijskim vođom Muamerom Gadafijem, koji je ubijen.

Milošević je isporučen tek pošto je oborena njegova vlast. Ako se sledi ta analogija, režim u Kremlju morao bi da bude srušen, a Putin uhapšen. Nova vlast bi onda razmatrala da li da ga isporuči Hagu.

Nalog za Putinovo hapšenje teško da će promeniti političku dinamiku u Rusiji. Čak može da pojača podršku predsedniku u javnosti. Veliki deo sveta, poput Kine i Indije koje takođe nisu u ICC-u, je skeptičan. Čak se i Mađarska, članica NATO i EU, usprotivila rezoluciji unije, a premijer Viktor Orban je saopštio da Putin u Mađarskoj ne bi bio uhapšen.

U problemu su međutim države koje već u agendi imaju najavljeni dolazak ruskog predsednika. Južna Afrika je u avgustu domaćin samita zemalja Briksa i ne zna šta da radi. Dopustila je svojevremeno da Bašir u zemlju dođe i iz nje nesmetano izađe, ali teško da bi ponovo rizikovala kršenje obaveze članstva u sudu. Putin bi u septembru trebalo da putuje i na samit G-20 u Nju Delhi, a u ovakvim okolnostima verovatno će ostati u Moskvi, iako Indija nije u ICC.

Time nalog izlazi iz domena simboličkog i moralnog i dobija praktičnu političku dimenziju. Putin neće biti pozivan na razne međunarodne forume bez obzira na to što se time dodatno razotkriva hipokrizija onih koji ne bi sa Putinom dok tesno sarađuju sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom Bin Salmanom za koga je i CIA utvrdila da je umešan u ubistvo saudijskog disidentskog novinara Džamala Hašogija.

Ruski predsednik se tokom nedavnog susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom predstavio kao lider borbe protiv američkog unipolarnog sveta i „arogantne i agresivne” politike NATO-a i Zapada. Da bi pridobijao saveznike, neophodno je da putuje, ali to neće moći.

Prostor Putinovog kretanja ne ograničava se samo fizički, ali nalog Međunarodnog krivičnog suda za Putinovo hapšenje je jasna ilustracija činjenice da principi vladavine prava i nezavisnog sudstva mogu da budu suprotni pravilima i tradicijama realpolitike.