Novosadski sajam obeležio 100 godina

Novi Sad – Novosadski sajam obeležio je 100 godina svog postojanja, svečanom akademijom u auli Master centra. Svečanost su otvorili dobošari, nakon čega je himnu Srbije otpevala Danica Krstić. Umetničkom predstavom, glumci Srpskog narodnog pozorišta poveli su okupljene zvanice kroz bogatu istoriju ove sajamske kuće koja nosi ime Novog Sada i jedan je od simbola grada.

Ta istorija beleži da je Novosadski sajam svoju prvu izložbu održao 1923, u zdanju današnje Elektrotehničke škole. Trajala je čak 15 dana, od 11. do 26. avgusta. Bilo je to vreme posle Prvog svetskog rata i 1918, kada su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke države. U takvim okolnostima, grupa bogatih novosadskih preduzetnika pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici gradske, pokrajinske i republičke vlasti, univerziteta, verskih zajednica, privrednih komora, vojske, policije, bezbednosne agencije, izlagači i prijatelji, kao i zaposleni u toj kući. Njena misija je bila i ostaje, kako je to ovom prilikom istakao generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, privredna diplomatija. Ta kuća ostaje, kako je dodao, „alat domaće privrede, njene kvalitetne i stalne promocije”.

„Naša kuća slavi s ponosom jedan vek postojanja, a naša osnovna delatnost je već 100 godina privredna diplomatija. Tu misiju razumeli su vizionari koji su dali inicijativu i formirali akcionarsko društvo koje je planski i kontinuirano priređivalo sajmove. Terminologija je bila drugačija, ali je suština bila ista. Privrednici, političari i elita onog vremena stvarali su brend čija je vrednost preživela osam država i koji je ostao konstanta i jedna od tačaka oslonaca razvoja srpske privrede”, kazao je Cvetković.

Na svečanosti se obratio i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić rekavši da Novosadski sajam ima nemerljivu ulogu za našu privredu, ali da je i svojstveni ambasador grada, jer u svetu pronosi njegovo ime.

„Takođe, znaju to Novosađani, on u nama budi emocije i evocira uspomene na detinjstvo, kada smo sa školom ili roditeljima tradicionalno dolazili na sajmove. Već sto godina, Sajam je generator inovacija, prijateljstva, poslovanja – svet u malom”, kazao je Đurić.

Podsetio je na to da je Novi Sad još 1748. godine, uz status slobodnog kraljevskog grada, dobio i pravo na organizaciju zemaljskih vašara, te da su se od tada nizale priredbe i susreti zanatlija i industrijalaca, kao i da su se diktirali trendovi društveno-političkog uređenja.

Novosadski sajam ove godine obeležava i 90. godišnjicu Međunarodnog poljoprivrednog sajma i 135 godina ocenjivanja kvaliteta proizvoda i usluga, te druge jubileje. Pod krovom ovog društva organizuju se raznovrsne priredbe i izložbe: lova i ribolova, obrazovanja, knjiga, zlatarstva i časovničarstva, mode, energetike, turizma, sporta, pčelarstva, ekologije, umetnosti...

Pre dve godine, zbog pandemije, sajamski prostor poslužio je kao privremena kovid-bolnica. Sajam je tada imao „onlajn” izdanje i uspeo je da u tim uslovima, kako je napomenuo direktor, zadrži izlagače.

Sajmište u Ulici Hajduk Veljkovoj prostire se na oko 23 hektara. Izlagačkog zatvorenog prostora ima 74.000 kvadratnih metara, a kongresnog – 2.230 kvadratnih metara. U vek Novosadskog sajma stalo je više od 2.000 manifestacija, 150.000 izlagača i milioni posetilaca.

Povodom obeležavanja jubileja, sa sajma je ispaljen vatromet.