Zaigrale „smešne slike” na filmskom platnu

Čim je zaplakao čovek se i nasmejao i tako je nastala njegova kompletna ličnost. A kako nasmejati čoveka zabrinutog raznoraznim dogodovštinama iz tekućeg društveno političkog života na koje malo lično može da utiče? Možda baš onako kako to čine karikaturisti.

 Šta su plodovi njihovog rada, ko su oni i gde ih svrstati? U „smehocrtače“, kako su ih tokom istorije, od 19.veka naovamo, nazivali jedni ili u „stvaraoce odraza u krivom ogledalu“, kako to rekoše drugi ili ih smatrati „satirično-humorističkim ilustratorima“? A možda ih jednostavno treba zvati – karikaturista, jer jeste im to zanimanje i jeste u tome njihova stvaralačka i umetnička i agažovanost i snaga. I te kakva, postaje to nekako i jasnije i glasnije kada se nađe tako primamljivo neobično i nesvakidašnje, poput razigranog istorijskog almanaha na jednom mestu. U dugometražnom animiranom filmu „Avanture karikature“, naše internacionalno renomirane autorke i sada već veteranke u ovoj filmskoj formi – Vere Vlajić, viđenom inače u revijalnom programu 70. Martovskog festivala u Beogradu.

 Ono što je Vlajićeva kao scenarista i reditelj, ali i crtač i animator ovim filmom učinila (u nastanku crteža baziranim na karikaturama učestvovao je i Miroslav Lj. Jelić), jeste značajan prilog istoriji srpske i jugoslovenske karikature i razvoja umetničko-grafičkog izraza na našem tlu. Posvetila je „Avanture karikature“ svima onima, koji su još od 1846. godine, od kada je počela nova era u razvoju srpske štampe i novinarstva, „crtajući da ih ceo svet razume svojim idejama dali novi život nazvan karikatura“.

 Zaigrale su tako karikature, dobile i pokret i ritam i po koju novu konotaciju pred očima radoznalih gledalaca kraćeg ili dužeg istorijskog pamćenja, a zahvaljujući upravo ovom animiranom filmu i proširenog znanja. Lete karikature začetnika ovog izraza Dimitrija Avramovića koji je svoje crteže društveno političkog karaktera objavljivao u svom „Šaljivcu“ od 1850. priznajući da mora da se šali „onako kako mu se neće, jer ne može onako kako mu se hoće“. Ređaju se sada pokretne i okretne karikature i Bogdana Popovića, Branimira Petkovića, Dragoslava Stojanovića, Emanuela Muanovića, Kinka Smehara, Iva Vojnovića, Sabahadina Hodžića, Zore Simonović-Lazić (dugo prve i jedine žene u karikaturi). Zatim i one s početka 20. veka pre i posle Velikog rata kada je i pokrenut ta dugovečna „sigurna kuća“ karikature „Ošišani jež“ (1935), a na stranicama „Politike“  osvanula prva dela rodonačelnika moderne političke karikature Petra Pjera Križanića izvrsnog crtača i grafičara, vrsnog analitičara društveno političkih prilika i velikog zagovornika jugoslovenske ideje. Karikaturom se u „Politici“ i „Ošišanom ježu“ bavio gotovo pola veka, a od 1967. godine njegovo ime nosi godišnja nagrada za najbolju karikaturu.

 Ne preskače Vera Vlajić nikog u „Avanturama karikature“, tu su i Desa Glišić, tvorac čuvene „Dare Nijagare“, legendarni Zuko Džumhur koji je na stranicama „Politike“ objavljivao svoje karikature još „vunenih vremena“ 1948. godine, Milorad Dobrić, Miloš Krnetin, Ranko Guzina, Predrag Koraksić Koraks, Dušan Petričić, Tošo Borković, Dragan Savić (na njegovu inicijativu je i uvedena nagrada „Pjer“), Zoran Jovanović, Jugoslav Vlahović, Aleksandar Klas i mnogi, mnogi drugi podjednako značajni autori karikature. I to ne samo u Srbiji već i u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Svi oni koji su svojim karikaturama vodili dijalog sa svakodnevicom imaju svoje avanturističko mesto u ovom filmu. Vlajićeva jezikom animiranog filma, njegovom likovnom povezanošću sa karikaturom, akcentira ličnosti koje su ostvarile autorske pečate i doprinele razvoju karikature kao umetnosti za srpsku, ali i jugoslovensku kulturu.

Vlajićeva kaže: „Ako prihvatimo tumačenje da je karikatura smešan opis ili crtež nekog lica ili događaja, a avantura smeo i rizičan poduhvat-pustolovina, onda naziv filma pruža mnogo prostora za tumačenje“.  Društvena angažovanost u interpretiranju aktuelnih događaja, prenošenje određenih filozofskih misli na satiričan, parodičan, metaforičan, podrugljiv način, karikatura je uvek imala jedan cilj – da  nasmeje onog kome je upućena a to je čitalac novina. Cilj animiranog filma „Avanture karikature“, nastalog inače u koprodukciji Srbije i Severne Makedonije (među saradnicima su i montažeri Jelena Đokić i Nenad Popović, kompozitor i dizajner zvuka Aleksandar Srebrić, kao i satiričar Radivoje Lale Bojčić), postavljen je na nešto višu lestvicu. Osim smeha tu je i ta otvorena riznica svedočanstava i o umetničkom talentu i o angažovanosti i hrabrosti stvaralaca i o istoriji jednog vremena i prostora, kroz šta sve nasmešene gledaoce vode svojim glasovima kao naratori naši glumci Gorica Popović i Milan Cici Mihailović.