​Poljska u Evropi preuzima ulogu Zapadne Nemačke

U Poljskoj su rešili da za sebe obezbede status najvažnijeg vojnog saveznika SAD u Evropi. Nešto poput nekadašnje Zapadne Nemačke. Pa i da postanu placdarm za eventualno buduće nastupanje američke vojske prema Rusiji i istoku kontinenta uopšte. Ovim bi se zemlja, na neki način, osigurala i od uvek aktuelnih teritorijalnih pretenzija Nemačke na prostore koje je ista bila primorana da ustupi istočnom susedu na ime kompenzacija za izgubljeni Drugi svetski rat.

Poljska je punopravna članica NATO-a ali, očigledno, u Varšavi ne veruju preterano u čvrstinu i dugovečnost alijanse, i odlučili su da sopstvenu bezbednost povere – Amerikancima. Razloga, posebno istorijskih, za ovakvo rešenje svakako je podosta. U svakom slučaju toliko da je zemlja koju trenutno vodi Andžej Duda najavila spremnost da se u tom smislu odrekne i dela sopstvenog suvereniteta. Znak ovakve politike je i formiranje velike američke vojne baze na teritoriji nekadašnje socijalističke države. Za početak, u Poljskoj je planirano stacioniranje čak 10.000 pripadnika oružanih snaga SAD, sa najsavremenijom borbenom tehnikom.

Jasno je da je aktuelni rat u Ukrajini uticao na rast apetita u Varšavi. Na ovdašnjim televizijskim ekranima već se uveliko vijore zastave koje ceo zapad susedne zemlje prikazuju kao sastavni deo Poljske. Vidljivo „nećkanje” Nemačke, Francuske i većine evropskih država da se uključe u ovaj sukob probudilo je nade Poljaka da bi upravo njihov značaj na kontinentu ponovo mogao da bude jak. Suočena sa više od dva miliona pridošlih izbeglica iz Ukrajine, koji dosta oklevaju da se i finansijski uklope u ovdašnje društvo, zemlja ne može sama da odgovori nastalim izazovima. Potrebna joj je dodatna finansijska podrška. Američka.

Ne može sama da odgovori ni na eventualnu pretnju iz Belorusije u kojoj je najavljeno skoro razmeštanje elemenata ruskog nuklearnog odbrambenog arsenala. Prva na udaru sa istoka, Poljska jednostavno ne bi imala nikakvih izgleda. Sa druge strane, ovako je sebe sama označila kao potencijalnu metu napada raketa usmerenih ka zapadnoevropskim američkim vojnim bazama. Kako god da se okrene, u Varšavi su bili primorani da izaberu stranu. Da li su to učinili dovoljno mudro i sa vizijom, pokazaće budućnost.

Poljaci su spremni da se žrtvuju do određene mere i ne kriju da bi im potpuno razdvajanje Zapada i Istoka dalo priliku da, po okončanju rata u Ukrajini, za sebe obezbede delove teritorije suseda koje su pokušavali da pripoje i u nekim drugim istorijskim epohama. Istovremeno, računaju da će im američko stalno prisustvo omogućiti da zadrže nemačke teritorije koje su im prepuštene po okončanju Drugog svetskog rata. To bi za Poljake svakako bilo najprihvatljivije rešenje, ali teško da će ih o tome bilo ko nešto pitati.

Podsetimo, 20. vek je za bivšu članicu Varšavskog pakta bio posebno tragičan. Pregažena vojno od strane nacističke Nemačke i tadašnjeg SSSR-a, pred kraj leta 1939. godine, njen zapadni deo pod kontrolom Hitlerove vojske preko noći se pretvorio u „crnu rupu” evropske civilizacije. Nacisti su počeli sa masovnim likvidacijama građana, razaranjem gradova, privrede, uspostavljanjem celog niza koncentracionih logora… Sve je trajalo do 1945. kada su Sovjeti pod svoje uzeli celu teritoriju Poljske. Nastupio je mir, zločini su prestali, krenula je obnova, ali zemlja suštinski nije povratila samostalnost sve do 1989. Nakon deset godina postala je članica Zapadne vojne alijanse, a 2004. se pridružila Evropskoj uniji.

Stavljanjem pod kapu SAD ovde se uzdaju da će onemogućiti ponavljanje 1939. Jer Rusija je ponovo narasla u moćnu vojnu silu, a isto su najavljivali i Nemci još pre no što je buknuo rat u Ukrajini. Ipak, primetno je da je Varšava članstvo u NATO-u nekako gurnula u stranu, svesna da je direktan kontakt sa prekoatlantskim saveznikom daleko prihvatljivije rešenje.

Takođe, ovo je signal američkim poslovnim kompanijama da im se na Starom kontinentu otvara novi prostor za delovanje, sa mogućnostima kakve druge zemlje više nisu voljne da pružaju. Poznato je da američki vojnici u inostranstvu ne vole mnogo da menjaju navike koje su stekli kod kuće. Od svakodnevnih aktivnosti, preko trošenja slobodnog vremena, do konzumiranja proizvoda sa etiketom „Made in USA”. Uostalom, tako je decenijama bivalo i u već pominjanoj Zapadnoj Nemačkoj.

U Poljskoj, za sada, ne razmišljaju mnogo o činjenici da se svet menja i da neki veliki vojni sukob neće morati obavezno da se dešava na evropskom tlu. Istovremeno, činjenica da bi pažnja sveta lako mogla da bude preusmerena ka Dalekom istoku ne oslobađa Poljake obaveze da u tom novom vrtlogu učestvuju, kao ni činjenica da su deo NATO-a i, još više, američka vojna baza, dakle legitiman cilj za svakog protivnika zapadne alijanse i SAD posebno.