Mi­ko­nos u ru­ka­ma gra­đe­vin­ske ma­fi­je

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Ati­na – Od­u­vek se za Mi­ko­nos, ostr­vo ši­rom sve­ta po­zna­to po do­brom pro­vo­du, go­vo­ri­lo da je „dr­ža­va u dr­ža­vi”, u ko­joj ne va­že za­ko­ni ni za­bra­ne, gde nar­ko­ti­ka i al­ko­ho­la ima u iz­o­bi­lju, gde se gra­di bez pla­na i do­zvo­la, a po­li­ci­ja ni­je do­bro­do­šla.

Da je si­tu­a­ci­ja iz­ma­kla kon­tro­li po­ka­za­la je od­lu­ka vla­de da se ume­ša i pod­se­ti na za­kon i red. Jer, gra­đe­vin­ska ma­fi­ja Mi­ko­no­sa je otvo­re­no „po­ka­za­la zu­be”, po­čev­ši da se raz­ra­ču­na­va s oni­ma ko­ji joj sto­je na pu­tu. Pre­bi­jen je vla­snik ma­log po­ro­dič­nog ho­te­la ko­ji ni­je že­leo da ga ustu­pi, kao i biv­ši za­me­nik gra­do­na­čel­ni­ka ostr­va ko­ji je po­ku­šao da za­ve­de ma­lo re­da... U Ati­ni je muč­ki pre­tu­čen ar­he­o­log od­go­vo­ran za za­šti­tu ar­he­o­lo­škog i kul­tur­nog bla­ga, sa­mim tim i do­zvo­la za grad­nju. Ovo je pre­sud­ni mo­me­nat ko­ji je uti­cao na to da se ume­ša­ju vla­da i sam pre­mi­jer Ki­ri­ja­kos Mi­co­ta­kis.

Do­ne­ta je od­lu­ka da se za­bra­ni sva­ka da­lja ne­plan­ska grad­nja na ovoj te­ri­to­ri­ji, a za­vr­ša­va­nje već za­po­če­tih obje­ka­ta za­u­sta­vlje­no je sve dok se si­tu­a­ci­ja ne do­ve­de u red. To zna­či, ka­ko je po­ru­čio pre­mi­jer, da će za­ko­ni va­ži­ti za sve, da će na ostr­vo bi­ti upu­ćen do­pun­ski kon­tin­gent od sto po­li­ca­ja­ca, ali i gra­đe­vin­ska i eko­nom­ska in­spek­ci­ja, ko­je će pro­ve­ri­ti do­ku­men­ta­ci­ju i za­ko­ni­tost po­slo­va­nja. Na­i­me, već de­ce­ni­ja­ma, od­mah po od­la­sku kon­trol­nih or­ga­na, ma­fi­ja opet uzi­ma sve u svo­je ru­ke. Zi­da ho­te­le, vi­le, otva­ra ka­fi­će i re­sto­ra­ne, jer s ob­zi­rom na pri­hod ko­ji ostva­ru­ju, ka­zne ko­je pla­ća su – ni­štav­ne.

Iz­da­va­nje do­zvo­la za grad­nju bi­će ubu­du­će u nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva za eko­lo­gi­ju i ener­ge­ti­ku, što zna­či da će se iz Ati­ne kon­tro­li­sa­ti sva­ki pro­je­kat, dok će da­lja grad­nja bi­ti mo­gu­ća tek kad bu­de za­vr­šen kom­ple­tan plan za ostr­vo. Za sa­da ne­ma re­či o to­me ho­će li bes­prav­no po­dig­nu­ti objek­ti bi­ti sru­še­ni.

Pod lu­pom ko­mi­si­ja ko­je po na­lo­gu vla­de sti­žu na ostr­vo na­ći će se dva noć­na klu­ba ko­ja su za sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­dig­nu­ta na pla­ža­ma, pro­tiv če­ga su me­šta­ni uza­lud pro­te­sto­va­li. Jav­na je taj­na da se sva­ki po­ku­šaj lo­kal­nih or­ga­na da se za­ve­de red uglav­nom za­vr­ša­vao ne­u­spe­hom, jer su za sva­kim in­ve­sti­to­rom i vla­sni­ci­ma sta­ja­li mi­li­o­ni evra i za­šti­ta „s vr­ha”. Ta­ko­đe, ono ma­lo po­li­ci­je na ostr­vu iz­be­ga­va­lo je di­rek­tan su­kob s ma­fi­jom. Ta­ko je u po­sled­njih de­se­tak go­di­na po­dig­nu­to ne­bro­je­no no­vih vi­la i ma­njih ho­te­la, a in­ve­sti­to­ri iz arap­skog sve­ta ne pi­ta­ju za ce­nu, jer se gra­di­lo na naj­lep­šim pla­ža­ma, uva­la­ma, sa po­gle­dom na mo­re... Ka­fi­ći su ni­ca­li pre­ko no­ći, u ogrom­nim ko­li­či­na­ma to­či se al­ko­hol, pro­da­ju nar­ko­ti­ci, do­ma­ći i stra­ni pe­va­či oti­ma­ju se za go­sto­va­nje u klu­bo­vi­ma gde za noć za­ra­đu­ju de­se­ti­ne hi­lja­da evra.

Lo­kal­no sta­nov­ni­štvo u mno­go­broj­nim pi­smi­ma op­šti­ni, ali i dr­žav­nim or­ga­ni­ma u Ati­ni, po­ru­ču­je da mu je ne­mo­guć da­lji op­sta­nak, da su ugu­še­ne tra­di­ci­ja i ostrv­ska kul­tu­ra.

„Neo­p­hod­no je da se po­ja­ča me­ha­ni­zam kon­tro­le i da se spre­če pret­nje ko­je se upu­ću­ju pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­nih or­ga­na vla­sti. Da­nas su to ar­he­o­lo­zi, su­tra će­mo bi­ti mi”, po­ru­ču­je gra­do­na­čel­nik Mi­ko­no­sa Kon­stan­ti­nos Ku­kas.

Ogla­sio se i Sa­vez ar­he­o­lo­ga Grč­ke, u ko­jem je oko hi­lja­du struč­nja­ka ko­ji se­be sma­tra­ju po­sled­njim za­štit­ni­ci­ma isto­rij­skog na­sle­đa na­ci­je pred, ka­ko ka­žu, „sti­hi­jom ko­ju do­no­si tu­ri­zam”. Na­vo­de da je ba­lans iz­me­đu po­tre­ba go­sti­ju i oču­va­nja pri­rod­nog okru­že­nja de­li­ka­tan ali neo­p­ho­dan, jer ne sa­mo da je ostr­vo pre­tvo­re­no u cen­tar za­ba­ve, već gu­bi i pri­rod­ne le­po­te, pla­že po ko­ji­ma je bi­lo po­zna­to po­što je sva­ki kva­drat sta­vljen na pro­da­ju. Ar­he­o­lo­zi, uva­ža­va­ju­ći či­nje­ni­cu da je tu­ri­zam osnov­ni po­kre­tač grč­ke eko­no­mi­je, upo­zo­ra­va­ju da je spo­rost bi­ro­kra­ti­je i do­sa­da­šnja ne­sprem­nost da se uhva­ti uko­štac s ne­le­gal­nom grad­njom u ovom tre­nut­ku po­sled­nja opo­me­na jer, ne sa­mo da je Mi­ko­nos „dr­ža­va u dr­ža­vi”, već se, ka­ko ka­žu, sve vi­še uz­di­že ka „sop­stve­noj stra­tos­fe­ri”.