Platforma za ekonomiju ili za „veliku Albaniju”

Inicijativa „Zapadni Balkan kvad”, koju su u Skoplju osnovali Severna Makedonija, Crna Gora, takozvano Kosovo i Albanija, nije antisrpski nastrojena, ali Beograd s pažnjom treba da posmatra na ovo mešanje karata i pregrupisavanje u regionu. Tim pre što već postoji projekat „Otvoreni Balkan”, čije su članice Skoplje i Tirana, a Podgorica je nezvanično pridruženi član. Nova regionalna inicijativa temelji se na „100 odsto usklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije”, kako su organizatori naveli „u svetlu nove geopolitičke realnosti, hibridnih pretnji, energetske krize i ekonomskih posledica izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu”.

Za razliku od Srbije, reč je o tri zemlje koje su već članice NATO-a (plus teritorija Kosovo, koje tome teži) i koje su u potpunosti uskladile spoljnu politiku sa Evropskom unijom i uvele sankcije Rusiji. Osim toga, reč je o teritorijama koje su već odavno „uključene” u mapu takozvane velike Albanije, kraj koje rado pozira šef prištinskih institucija Albin Kurti. Platformu su lansirali ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani, ministarka za Evropu i spoljne poslove Albanije Olta Džačka, zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti i spoljnopolitički savetnik crnogorskog premijera Đorđe Radulović.

Odluka da se formira nova regionalna inicijativa, pored „Otvorenog Balkana” i „Berlinskog procesa”, nije iznenađenje u diplomatskim krugovima u Prištini. Jedan od diplomata navodi da je u osnovi ideje ovog projekta pokušaj da se koordiniraju četiri ekonomije sa izvršnim vlastima, pre svega u zajedničkim infrastrukturnim projektima kao što je izgradnja saobraćajnica, ali i energetsko povezivanje i pomoć u dostavi gasa i električne energije ukoliko to bude bilo potrebno tokom zime. Iza ovog projekta gotovo je izvesno da stoji Vašington, a može se očekivati da će ga podržati i Berlin i Brisel.

„Nije reč o antisrpskom projektu, jer kako će se ove zemlje snabdevati energentima tokom zime ukoliko ne sarađuju. Za primer je upravo saradnja Srbije i Mađarske i tako nešto je potrebno i drugim državama u ovom delu Evrope. Ove četiri države zajedno imaju mnogo manji ekonomski zamah i direktne strane investicije nego sama Srbija i deluje besmisleno da neko pomisli da je reč o projektu koji za cilj ima ekonomsko drobljenje Srbije”, navodi ovaj diplomata koji nije hteo da ga imenujemo.

Na pitanje da li je cilj ovog projekta možda „velika Albanija”, odgovara da je glavni cilj ekonomsko povezivanje i navodi da je geopolitički interes Zapada Srbija kao najveća i centralna država na Balkanu. „Samo ukoliko dođe do toga da recimo Beograd ne prihvati da ne sprovede u delo šta je dogovoreno u Briselu i Ohridu ili potpuno okrene leđa Zapadu, onda će se orijentacija prebaciti na ove druge. To je neformalni plan B, ali taj scenario je malo verovatan”, kaže ovaj diplomata.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u petak da ne postoji nikakva formalna inicijativa ili mehanizam „kvad”, u kome je i tzv. Kosovo i da Srbija sa Severnom Makedonijom nema nijedno otvoreno pitanje. „Tu nema ničega, to nije nikakva formalna inicijativa, niti formalni mehanizam niti formalni proces. Jedan sastanak, neko se slikao i postavio te stvari. Ne postoji ništa formalno oko čega bih mogla da se izjasnim. Sa Severnom Makedonijom nemamo nikakva otvorena pitanja, Makedonci su naša braća i prijatelji. To je sve što imam da kažem o tome”, rekla je premijerka Srbije.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da je formiranje zapadnobalkanske četvorke (kvad), u funkciji zapadne politike protiv Rusije, ali i objedinjavanja albanske nacije na ovom prostoru. Kaže da je to novo organizovanje na Balkanu koje isključuje Srbiju i BiH, praktično srpski faktor, iz cele te priče. On je ukazao na tri interesantne stvari ovog objedinjavanja na jugu Balkana, a prva je da je prostor te tri zemlje i Kosova i Metohija pod kontrolom NATO-a, što pokazuje interes Alijanse da na taj način ojača svoj prostor i obuhvati i Kosovo i Metohiju, bez obzira na to što nije država i što je pod protektoratom UN. Druga interesantna činjenica je, naveo je on, što to u najvećoj meri obuhvata albanski nacionalni prostor i što sugeriše zaključak da ide u korist interesa tog prostora koji, sa izuzetkom Grčke, u većini obuhvata albanski narod. Treća stvar je, istakao je Milivojević, što je to u funkciji aktuelne zapadne politike, NATO-a i EU, uperene protiv Rusije jer se radi o tri države i Kosovu i Metohiji, koji su duboko, sto odsto, na liniji zapadne politike u sprečavanju ruskog uticaja na ovim prostorima.

„Dakle, to je objedinjavanje potpuno na linijama zapadnih interesa u ovom trenutku i zapadne politike suzbijanja uticaja Rusije, a delom i Kine. Sprečava se na neki način i dalji nastup kineske strateške politike u vezi sa ’Pojasom i putem’”, rekao je za Srnu Zoran Milivojević. Ocenio je da ovo formiranje ide u pravcu u kojem su zacrtani i neki panalbanski ciljevi na ovim prostorima i, svakako, u korist onih panalbanskih ciljeva koji su poznati odranije. Navodi da ovo objedinjavanje zaokružuje albansku naciju na ovim prostorima sa izuzetkom Grčke, koja je članica i EU i NATO-a i jedna od vodećih zemalja u tom smislu, ali je u ovom slučaju izuzeta. „Sigurno je da je to učinjeno i uz podršku i uz interese zapadnih centara moći, ali i albanskog faktora”, zaključio je Zoran Milivojević.

Dejan Miletić: Zaobilaženje Beograda, da otvorimo četvore oči

Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da ta inicijativa definitivno nije dobronamerna prema Srbiji. Za naš list kaže da je inicijativa „Otvoreni Balkan” dovoljna za region i u okviru toga bi ta takozvana četvorka sve što je navela mogla da realizuje. Navodi da je indikativno što je inicijativu pokrenuo ministar inostranih poslova Severne Makedonije koji je Albanac, a podršku je dobio od Edija Rame i Albina Kurtija. „Dobro je poznato da na svim tim prostorima Albanci plediraju na određene teritorije koje smatraju da su njihove i sada imaju određeni uticaj koji nije mali, što je veoma značajno. U tom kontekstu i cela ta situacija mi miriše na podgrevanje ideološke platforme ’velike Albanije’ koja sama po sebi može da bude rešenje za Albance, a za sve druge da predstavlja pakao. Svuda gde su oni u većini, drugi narodi se sele i odlaze u druge delove svoje države. To je decenijska praksa koju i mi Srbi jako dobro znamo”, ističe Dejan Miletić.

Dodaje da to što su ostavili državu Srbiju po strani, budi sumnju da namere prema nama nisu dobre. Zbog toga, navodi Miletić, morali bismo da otvorimo četvore oče. „Albanci na Kosmetu gledaju da dezavuišu mogućnost slobodnog kretanja, jer je to način da drže zatvorene Srbe kroz te nepropusne administrativne linije. To je njihov adut u pregovaranju. Što je lokalnim Srbima gore, to je bolja njihova pregovaračka pozicija, pa o tome mora da se pregovara. Preko ove inicijative Priština premošćava problem Albanaca i njihovog slobodnog kretanja na ovom prostoru. To otvara mogućnost dalje ekspanzije na ovom prostoru i želje da prodru na sever pokrajine, ali i da imaju neki rezervni, alternativni put da bi zaobišli Beograd”, zaključuje Dejan Miletić.