„OPEK plus” doneo odluku o smanjenju proizvodnje

Cena barela „brenta” porasla je juče na svetskom tržištu za čitavih 8,4 odsto (najviši dnevni skok u poslednjih godinu dana) nakon neočekivane i koordinisane odluke osam država izvoznica nafte, članica „OPEK plus” u nedelju, da od maja snize proizvodnju za još oko 1,16 miliona barela dnevno. Iz istog razloga, cena lake teksaske nafte vinula se juče u jednom trenutku za osam odsto (81,69 dolara), dok je cena „fjučersa” benzina u Americi porasla za 2,3 odsto (2,74 dolara).

„Šokantna odluka” Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Kuvajta, Alžira, Kazahstana, Omana i Gabona – po oceni „Los Anđeles tajmsa” – nadovezuje se na dve prethodne odluke u sastavu „OPEK plus”. S jedne strane na martovsku objavu Moskve da će snižavanje domaće proizvodnje nafte (500.000 barela dnevno, nakon što je Zapad uveo maksimalnu cenu za sibirske barele i ruske naftne derivate), umesto do juna, nastaviti do kraja ove godine. A sa druge, na oktobarsku odluku OPEK-a da nadalje zbirno umanji pumpanje nafte za dva miliona barela nafte dnevno.

Tako se sada, nakon nedavnog oštrog pada cene „brenta” i očekivanog suficita nafte na tržištu (ponajviše zbog stišane strepnje od globalne recesije), berze energenata suočavaju sa skorim minusom u snabdevanju od oko 3,6 miliona barela dnevno (oko tri odsto ukupne globalne proizvodnje). I to baš u trenutku kad centralne banke širom sveta, predvođene američkim Federalnim rezervama, muku muče da se izbore sa inflacijom, a EU hvata zalet da dopuni rezerve nafte za iduću zimu, pošto se odbila od oslonca na sibirske barele.

Na berzama energenata bili su prošlog petka ubeđeni da će OPEK uoči jučerašnjeg video-sastanka Nadzornog komiteta te naftne grupacije ostati pri oktobarskoj odluci o održanju tada određenih kvota o zbirnoj i pojedinačnoj proizvodnji. Umesto očekivanog na berzama, Rijad, a uz njega i Abu Dabi, Kuvajt, Bagdad – vodeći zalivski naftni izvoznici (mimo Irana koji je pod zapadnim sankcijama) u nedelju, pre otvaranja azijskih berzi, povukli su upravo suprotan potez.

Na berzama su juče bili na muci da protumače motive Rijada da „dobrovoljno, u saradnji s pojedinim članicama OPEK-a i izvoznicima nafte koji nisu iz OPEK-a pristupi snižavanju proizvodnje od 500.000 barela dnevno”. Princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar, obrazložio je ovu odluku Rijada potrebom „preventivnog delovanja” u svetlu globalnih ekonomskih neizvesnosti, i najnovije oko mogućih posledica aktuelne bankarske krize na Zapadu. Vašington je izrazio nezadovoljstvo odmah po objavi odluke Rijada o smanjenju proizvodnje za 500.000 barela dnevno od 1. maja. „Ne smatramo da je preporučljivo smanjenje (proizvodnje nafte) s obzirom na tržišne neizvesnosti, i to smo jasno rekli”, prenele su agencije upozorenje portparola Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.

Na berzama spekulišu da se Rijad odlučio da od maja dodatno „zavrne naftne slavine”, nakon što je Vašington prošle sedmice objavio da neće uskoro dopunjavati strateške rezerve, iako su cene barela pale na oko 72 dolara. Vašington je lane upravo to obećao Rijadu – da će kupovati naftu za državne rezerve kad joj cena bude niža od lanjske.

Rijad je izgleda spreman za novu fazu sučeljavanja s Vašingtonom, i to nakon nedavnog detanta s Iranom uz posredovanje Pekinga i odluke da se priključi Šangajskoj konferenciji u statusu „partnera za dijalog”, ocenjuju u Sitiju.

U međuvremenu, Kremlj je juče pozdravio odluku osam naftaša.

„Vođeni smo odlukama koje donose države proizvođači nafte. U ovom slučaju, stav OPEK-a i OPEK-a plus je važan, jer se slaže s globalnim energetskim interesima, pomažući da cene nafte i naftnih proizvoda budu na odgovarajućem nivou”, istakao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Američka investiciona banka Goldman Saks, japanska banka MUFG i Emirati NBD, kao i niz drugih aktera na berzama energenata, složno su juče izašli s procenom da svet u drugoj polovini godine čekaju problemi na naftnom tržištu i novi skokovi cena barela. Prema Goldman Saksu, oko 95–100 dolara po barelu, dogodine možda i više.