Klinton: Žao mi je što sam naterao Ukrajinu da se odrekne nukleranog oružja

Bivši američki predsednik Bil Klinton izrazio je žaljenje zbog svoje uloge u postizanju sporazuma između Moskve, Kijeva i Vašingtona 1994. godine koji je doveo do toga da se Ukrajina odrekne nuklearnog oružja koje je preostalo na njenoj teritoriji  posle raspada Sovjetskog Saveza.

U intervjuu za irski nacionalni javni servis RTE Bil Klinton (76), koji je bio predsednik SAD  u dva mandata od 1993 do 2001. godine, kaže da Rusija ne bi krenula u osvajanja teritorije 2014. i 2022. godine Ukrajina imala atomsko oružje.

„Osećam ličnu odgovornost, jer sam ih tada naterao (Ukrajinu) da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja“, rekao je Klinton.

Posle raspada Sovjetskog saveza nuklearno oružje se zateklo na teritoriji četiri različite države - Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana i američka administracija je insistirala da se taj problem reši. Tokom decembarskog samita OEBS-a u Budimpešti 1994. godine potpisan je memorandum, kojim su se Belorusija, Ukrajina i Kazahstan odrekli svog dela sovjetskog atomskog oružja u korist Rusije, ali u zamenu za izvesne garancije od Ruske Federacije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i SAD.

Posle potpisivanja memoranduma u Budimpešti kojem se Kijev protivio „Vol strit džornal“ je citirao tadašeg predsednika Ukrajine Leonida Kravčuka koji se požalio: „Ako Rusija sutra ode na Krim, niko neće podići obrvu“.

U razgovoru za Radio televiziju Irske Klinton je pojasnio da je iz ugla SAD bilo kratkovido što su tada pregovarali  sa Moskvom da  Rusije poštuje suverenitet i postojeće granice Ukrajine, jer je to obećanje prekrešno 2014. zauzimanjem Krima.

„Znao sam da Putin neće poštovati sporazum koji je predsednik Boris Jeljcin sklopio da se Rusija nikada ne meša u teritorijalne granice Ukrajine. Ukrajina se pribojavala da ostane bez tog oružja, jer su smatrali da je to jedina stvar koja ih štiti od ekspanzionističke Rusije. I kada mu je to bilo zgodno predsednik Putin je prekršio dogovor i prvo zauzeo Krim. I osećam se užasno zbog toga, jer je Ukrajina veoma važna zemlja“, rekao je Klinton i dodao da SAD i Evropa treba da nastave da podržavaju Kijev.

Sajmon Majls, docent na Sanfordskoj školi javne politike Univerziteta Djuk i istoričar američko-sovjetskih odnosa za „Biznis insajder“ kaže da bi Rusija bez Budimpeštanskog memoranduma dvaput razmišljala pre nego što bi se odlučila da krene u pohod na Ukrajinu.
„Nuklearno naoružana Ukrajina uživala bi visoko poverenje i teritorijalni integritet. I ovu invaziju, po svojoj prilici, ne bismo gledali“, kaže Majls.