Dokumentima protiv srebreničkih falsifikata

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 4. septembra – U Memorijalnom centru i mezarju Potočari, kod Srebrenice, sahranjeno je 175 Bošnjaka koji su poginuli ili umrli mnogo pre ili posle jula 1995. godine, odnosno ulaska oružanih snaga Republike Srpske u ovaj grad i zločina koji su počinile nad bošnjačkom populacijom. Ovaj podatak objavljen je u knjizi „Srebrenica jul 1995 – u traganju za istinom” koja je sinoć promovisana u Banjaluci. Njen autor je direktor Centra za proučavanje zločina nad Srbima Milivoje Ivanišević.

Prvi spisak, na kojem je 87 imena, napravljen je na osnovu sudskih rešenja izdatih u Federaciji BiH kojim je utvrđeno da su ta lica umrla „u drugo vreme i na drugom mestu”, odnosno da nisu žrtve srebreničkog masakra. Na ovom spisku su i lica za koja je sudskim rešenjima utvrđeno da su umrla 1992.

Na drugom spisku je 88 imena Bošnjaka koji su stradali pre jula 1995. Ovaj spisak je rađen na osnovu dokumenata Armije BiH. U aktu Prilog za vodič hronike Armije BiH, koji je Komanda 8. operativne grupe dostavila Sektoru za moral Drugog korpusa Armije BiH, navedena su imena bošnjačkih boraca koji su stradali na srebreničkomratištu do 30. marta 1995. Ostali dokumenti su predlozi za posmrtno odlikovanje poginulih, koji su pisani u aprilu i maju 1995, i spisak porodica poginulih boraca, nastao u novembru 1993. U knjizi su i imena sedmorice Bošnjaka čija su tela sa groblja Kazani prenesena u Memorijalni centar i mezarje u Potoračima.

„Osnovna prepreka za utvrđivanje pune istine o Srebrenici jesu interesi Amerike i NATO-a. U ovom ,sukobu’ politički interesi su, nažalost, porazili činjenice. Na nama je da upornim traganjem za istinom dokažemo da se u Srebrenici nije dogodilo ono što je službena istina”, rekao je Ivanišević.

O knjizi i onome što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji govorila je i profesorka dr Smilja Avramov. Ona je, pored ostalog, rekla da je ne „osporava da je na području Srebrenice bilo i ubistava”. Međutim, njen stav je da se u Srebrenici nije dogodio genocid, jer nije dokazana namera srpskog rukovodstva da počini najteži mogući ratni zločin. Za Ivaniševićevu knjigu je rekla da je ona, u stvari, zbirka dokumenata koji su „malo poznati široj javnosti”. Govoreći o opšterasprostranjenom uverenju da je oko osam hiljada srebreničkih Bošnjaka ubijeno u julu 1995. i da su žrtve genocida, profesorka Avramov je podsetila na misao Hane Arent da je od samoobmane mnogo opasnija laž. Profesorka beogradskog Filološkog fakulteta Ljilja Čolić je kao najveću vrednost Ivaniševićeve knjige istakla njenu dokumentarnost, naglasivši da joj poseban značaj daju bošnjački dokumenti koji osporavaju zvaničnu istinu o Srebrenici.