Molitva je ta koja nas povezuje

„Želeo bih da sarađujem sa svima koji su otvoreni za saradnju. Moj pristup drugim ljudima je pun poštovanja i ljubavi“, istakao je u ekskluzivnom razgovoru za Radio Beograd 2 gospodin Ladislav Laslo Nemet, beogradski nadbiskup i mitropolit, povodom predstojećeg, najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa.

„Pošteni ljudi uvek nađu, da tako kažem, neka vratanca da otpočnu razgovor o suštinskim pitanjima smisla života, stradanja. Grupa teologa na Zapadu se nakon Drugog svetskog rata bavila pitanjima: Da li posle Aušvica smemo da govorimo o Bogu? Kakav je to Bog, ako je dozvolio Aušvic? Mi smo postavili pitanje kako govoriti o Bogu nakon Starog sajmišta i Jasenovca? Međutim, to se pobedilo i ja mislim da možemo razgovarati sa svim ljudima o nečemu što nas povezuje i što je dobro“, kaže nadbiskup Nemet.

Dijalog sa crkvama i verskim zajednicama

„Rado ću prihvatiti inicijativu ukoliko do nje dođe, a i predstaviti neke ideje i tražiti saglasnost za razgovor. Ranije je službena politika Katoličke crkve bila da je jedinstvo značilo da se Papa pita za sve. Danas, hvala Bogu, Papa o tome ne govori. Ima različitih formi jedinstva i ne ogleda se samo u tome da jedan komanduje. Nismo mi vojska, pa da mora neko general da bude. Mi možemo biti jedno društvo koje sarađuje. Moramo se osloboditi pritiska da po svaku cenu proces donošenja odluka bude centralizovan. Svako ima svoju tradiciju. Mnogo važnije je da u tim razgovorima dođemo do toga da počnemo zajednički pratikovati Jevanđelje, moliti se zajedno. Molitva je ta koja nas povezuje sa ljudima i sa Bogom. I Karitas je važan deo Katoličke crkve. Za vreme poplava 2014. godine, Karitas je uspeo da pomogne ugroženima na granici Srbije, Bosne i Hrvatske, a takođe i stotinama hiljada migranata, od 2015. do danas. Pokazali smo kako može da se sarađuje kada je u pitanju migrantska kriza. Čoveku u nevolji je potrebno dati hranu, vodu i smeštaj. Naš zadatak nije da razjašnjavamo uzroke migracija, nego da pomognemo ljudima u nevolji“, istakao je beogradski nadbiskup.

Svaki rat je fabrika mržnje

Svedoci smo ratova, rasnih i verskih progona. Poslednji primer je ono što se dešava u Kijevsko-pečerskoj lavri.

„Čini mi se da nikada toliki broj hrišćana u svetu nije proganjan kao sada. To se posebno odnosi na druge kontinente, ali i na Evropu. U Ukrajini je rat, a svaki rat je fabrika mržnje i neracionalnih odluka. Ljudi u Bahmutu zbog pet metara terena ginu sa obe strane. Zdrav razum bi rekao - dogovorimo se da se spasu ljudski životi. Neka se završi rat, pa se može posle toga sesti i porazgovarati da li se može produžiti taj ugovor. Ali, ne u toku rata jer to stvara dojam da to nije pitanje zakupa, nego namera da se rani druga strana i da joj se zada još neki udarac. Ja to vidim kao reakciju na mržnju koja je stigla i na najviše razine. Jedno od temeljnih ljudskih prava je pravo na slobodu veroispovesti. Kada bi se smirilo, ja sam siguran da bi se to moglo rešiti. Hvala Bogu, ukrajinska policija nije ušla u lavru i nije počelo iseljavanje, a monasi su rekli da ostaju. Tako je sada pat situacija i da budem iskren, bilo bi najbolje da tako ostane. Mislim da je važno da se to pitanje stavi na sto kada budu bili mirovni pregovori, jer svi imaju pravo na postojanje“.

Moj zadatak je da sačuvam ono što je bilo dobro

Prema rečima gospodina Nemeta, naše društvo se razvija u pravcu veće tolerancije i suživota različitih grupa i kultura. Gospodin Hočevar je igrao važnu ulogu - mosta. Tražio je kontakte sa svima počevši od državne, gradske uprave, a istovremeno je mnogo radio sa pravoslavnom crkvom, islamskom zajednicom, drugim crkvama i verskim zajednicama.

„Mislim da je jedan od mojih glavnih zadataka da sačuvam ono što je bilo dobro. Želim da naša crkva bude ta koja izlazi iz kancelarije i traži ljude. Nas je malo, a sa druge strane, pojam katoličke crkve, katoličkog života je takav da stavlja veliki akcenat na socijalno delovanje i komunikaciju sa našim vernicima“.

Na pitanje - kuda ide ovaj i koja je poruka beogradskog nadbiskupa za predstojeći Uskrs, gospodin Ladislav Nemet, između ostalog, poručuje:

 „Nemojte gubiti nadu. Kad je Isus uskrsnuo ili vaskrsao, došao je, vratio se k nama i pokazao da je život važniji i da je poslednja reč u egzistenciji našoj, svetskoj – život, a ne smrt. Na kraju uvek pobeđuje život i to pozitivan. Srećan Uskrs!“

Razgovor sa beogradskim nadbiskupom vodila je Dragana Veljković u emisiji „Rečeno i prećutano“.