Montiran deo tornja na Centralnoj kuli Memorijalnog centra Staro sajmište

Na Centralnoj kuli Memorijalnog centra Staro Sajmište u Beogradu juče je montiran deo tornja, umesto prethodno uklonjene dotrajale konstrukcije, teške 50 tona.

Prema rečima Krinke Vidović Petrov, direktorke memorijalnog centra Staro Sajmište, rekonstrukcija Centralne kule teče u predviđenom roku. Ona je u razgovoru s novinarima prokomentarisala navode iz peticije Nikole Radića Lucatija, iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu. „U toj peticiji je navedeno da mi rušimo Centralnu kulu Starog sajmišta radi ugradnje panoramskog lifta. Moram da naglasim da je demontiranje tornja bilo neophodno samo iz građevinskih razloga. Nije bilo načina da se toranj sanira i sada smo došli u situaciju da montiramo potpuno nove segmente, koji su izrađeni na osnovu originala koji su demontirani. Na vrh tornja biće postavljen i originalni jarbol koji smo sačuvali”, kazala je direktorka Vidović Petrov.

Prema njenim rečima, u originalnoj Centralnoj kuli postojao je lift uz koje ide uzano stepenište.

„Namera nam je da centralna kula postane javni izložbeni prostor. Neophodno je da zbog posetilaca sa posebnim potrebama postoji taj lift kako bi oni mogli da idu sa prizemlja na gornji sprat. Takođe, lift je potreban i kako bi prenosili elemente izložbe iz prizemlja gore u izložbeni prostor i nazad. Mi smo rešili da taj lift ide do osmougaonog platoa na Centralnoj kuli koji zovemo ’zvezda’. Naši posetioci će biti u prilici da izađu na taj plato i vide okolinu: Kalemegdansku tvrđavu, Muzej savremene umetnosti... Dakle, nije reč o panoramskom liftu, već o liftu u koji može da stane petoro posetilaca”, kazala je direktorka Vidović Petrov.

Za nju nema dileme da je Nemački paviljon izgrađen naknadno u odnosu na objekte u Memorijalnom centru Staro Sajmište. „Nemačka je 1939. podigla svoj paviljon na susednom placu, gde je 1940. započet i Sovjetski paviljon, ali su rat i bombardovanje zaustavili izgradnju. U takozvanom Nemačkom paviljonu nikada nisu bili zatočeni logoraši. Još od 1992. godine postoji plan da se na tom mestu spoje dve saobraćajnice, tako da nema spornih detalja u tom delu uređenja Memorijalnog centra Staro Sajmište”, kazala je ona.

Kako je naglasila, svi memorijalni centri na svetu su državni projekti, od Izraela do Poljske i SAD i Švedske. „I naš centar je državni projekat i mi imamo izuzetnu saradnju sa dve manjinske zajednice, romskom i jevrejskom”, zaključila je Krinka Vidović Petrov.