Potvrđen kreditni rejting Srbije

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard and Pors (S&P) potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+ uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopšteno je večeras iz Ministarstva finansija.

Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa datim izazovima, navodi se u saopštenju, preneo je Tanjug.

Premda su razmere ekonomske krize velike, kao i negativni efekti koji iz nje proističu, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost i zadrži snažne izglede za dugoročni rast.

Agencija navodi da bi kreditni rejting Srbije mogao da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom.

Standard and Poors ocenjuje da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od tri odsto 2024-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.

Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne, navodi agencija. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od 3 odsto, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22 procenta u 2015. godini.

Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo.

Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.

''Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3% BDP-a u 2023. godini. Nakon 2023. godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od 1%-2% BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug ostaće stabilan u narednim godinama. Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47% BDP-a do 2026. godine'', navodi se u saopštenju Ministarstva.

U izveštaju se takođe navodi da će u uslovima globalne neizvesnosti, energetske i ekonomske krize i rastuće inflacije, pomoć Republici Srbiji biti i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, koja će obezbediti dodatnu sigurnost srpskim finansijama i omogućiti efikasnije upravljanje javnim sektorom.

Očuvanje kreditnog rejtinga, kao jednog od najznačajnijeg ekonomskog parametra države, imaće pozitivne efekte na njen status kod međunarodnih finansijskih institucija i pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja kreditnih aranžmana.

Srbija je, uprkos krizi i neizvesnosti u međunarodnom okruženju, uspela da odgovori na izazove, nastavi sa investicijama, očuva privredni rast, finansijsku i ekonomsku stabilnost, zaključuje se u izveštaju.