Digitalni mozak na raskrsnici

​Da li će veštačka inteligencija zameniti čoveka, uzeti nam poslove i da li će nas, kako to tvrde teoretičari zavere, kontrolisati mašine, umesto mi njih.

Čak 300 miliona poslova s punim radnim vremenom širom sveta moglo bi se na neki način automatizovati. Kako navode ekonomisti Goldman Saksa, to će biti moguće pomoću najnovijeg talasa veštačke inteligencije koji je iznedrio platforme poput ChatGPT-a. Predvideli su da bi 18 odsto rada na globalnom nivou moglo da bude automatizovano, s tim da se učinci više osećaju u naprednim ekonomijama nego na tržištima u razvoju. Dok se polemike sve žustrije vode, svakodnevno se svet sreće s novim varijacijama u primeni veštačkog znanja.

Sajt „Kuvajt njuz" predstavio je Fedu - voditeljku vesti koju je generisala veštačka inteligencija.

„Ja sam Feda, prvi prezenter u Kuvajtu koji radi sa veštačkom inteligencijom u „Kuvajt njuzu”. Kakve vesti više volite? Da čujemo vaša mišljenja", rekla je na arapskom jeziku u probnom videu. „Feda" je otkrivene kose, u crnom sakou i beloj majici.

Prvi video-klip, u trajanju od 13 sekundi, izazvao je poplavu reakcija na društvenim mrežama, a, naravno, komentarisali su i novinari.

Predstavnici ovog kuvajtskog medija obećavaju da će uskoro njihova prezenterka moći da čita vesti na društvenim mrežama.

Abdulah Boften, zamenik glavnog urednika, rekao je da je to test potencijala veštačke inteligencije da ponudi „nov i inovativan sadržaj".

U budućnosti bi Feda, kako kaže, mogla da usvoji kuvajtski akcenat i da čita vesti na Tviter nalogu sajta, koji ima 1,2 miliona pratilaca.

„Feda je popularno, staro kuvajtsko ime koje se odnosi na srebro... Uvijek zamišljamo robote srebrne boje i da su metalik, pa smo kombinovali te dve stvari", objasnio je Boftain.

Vrtoglavi uspon veštačke inteligencije (AI) na globalnom nivou doveo je do porasta nade da će čovečanstvo imati koristi u mnogim oblastima.

S druge strane, raste strah od veštačke inteligencije i potencijala da se šire dezinformacije, kao i od gubitka radnih mesta i umetničkog integriteta.

Ilon Mask, svima znani milijarder i stotine svetskih stručnjaka potpisali su pre neki dan peticiju u kojoj se traži šestomesečna pauza u istraživanju veštačke inteligencije, ukazujući na „velike rizike za čovečanstvo”.

„Poslednjih meseci videli smo kako se laboratorije veštačke inteligencije zatvaraju u nekontrolisanoj trci da razviju i primene sve moćniji digitalni mozak koji niko, čak ni njegovi kreatori, ne mogu da razumeju, da predvide ili kontrolišu na pozudan način”, navodi se u peticiji.

Autori peticije se pitaju da li treba da ostave mašinama da „preplave naše kanale informacija propagandom i lažima”, da li treba da automatizuju sva radna mesta, da razviju umove koji nisu ljudski, koji bi jednog dana mogli da budu brojniji, inteligentniji i da zamene ljude.

U peticiji oni traže moratorijum u istraživanjima dok se ne uspostavi sistem sigurnosti, uključujući i specijalna regulatorna tela za nadzor sistema veštačke inteligencije i tehnika koje će pomoći da se razlikuje realno od veštačkog, kao i institucije sposobne da upravljaju „dramatičnim ekonomskim i političkim poremećajima, posebno za demokratiju koje će veštačka inteligencija izazvati.

Razvoj ne može tek tako da se zaustavi. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje softvera, koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim.

Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske AI. Funkcionisanje ljudskog razmišljanja, još uvek nije dublje poznato, iz kog razloga će informatički dizajn inteligentnih sistema, još duži vremenski period neće biti u suštini osposobljen za predstavljanje tih nepoznatih i složenih procesa.

Veštačka inteligencija nekog zapanjuje, nekog zastrašuje. Ona je tu, tvrde njeni zagovornici, da pomogne ljudima u mnogim oblastima, u zdravstvu, saobraćaju, poljoprivredi, građevinarstvu, u svakodnevnom životu. Navijanje ili strah, pratiće ovu oblast sve više, kako se ona neumitno razvija i širi. Bežali su ljudi i od prve lokomotive, i od prvog aviona, zar ne?