Kako je devojčica bila „nevidljiva” za sistem

Od lokalnog do republičkog nivoa ne postoji mehanizam kontrole i provere kojim bi se moglo ciljano utvrditi da li još negde u Srbiji postoje skrivena „nevidljiva” deca, pokazuje istraživanje „Politike” podstaknuto slučajem osmogodišnje devojčice iz beogradskog naselja Mirijevo. Njen otac je osumnjičen da ju je godinama držao zatočenu u stanu dajući joj minimalne količine vode i hrane, a ona je donedavno bila „u kadi”, van dometa obrazovnog, zdravstvenog, pravosudnog, sistema socijalne zaštite…

Posle potvrde prosvetnog vrha da ova devojčica nije blagovremeno upisana ni u obavezan pripremni predškolski program ni u prvi razred osnovne škole, klupko odgovornosti umesto da počne da se odmotava, čini se, još se više zamrsilo. Nametnulo se pitanje i da li postoji pouzdan sistem praćenja dece od rođenja do polaska u školu tako da nadležni na osnovu relevantnih podataka znaju ko su, gde i u kakvim uslovima žive i zašto neka deca nisu blagovremeno upisana u predškolsko ili prvi razred.

– Kada je obrazovni sistem u pitanju roditelj je dužan i odgovoran da upiše dete u školu i stara se da je redovno pohađa, a lokalne samouprave obaveštavaju škole na svojoj teritoriji o deci stasaloj za polazak u školu, jer vode matične evidencije i imaju uvid u te informacije. U ovom slučaju škola nije imala informacije i nije mogla da alarmira druge sisteme i preduzme dalje mere u interesu deteta. Ministarstvo prosvete je otvoreno i spremno da sa drugim relevantnim institucijama sagleda sistem kako bi utvrdili šta treba unaprediti, koje mehanizme uvesti da se ovo ne ponovi – ukazao je za „Politiku” Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

U skladu s krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali i posebnim zakonima o predškolskom i osnovnom obrazovanju i vaspitanju jedinice lokalne samouprave (JLS) vode evidenciju i obaveštavaju roditelje, predškolske ustanove (do prvog aprila) i osnovne škole (do kraja februara) o deci koja treba da se upišu u pripremni predškolski program, odnosno prvi razred, za narednu školsku godinu (od septembra). Februar je prošao, april odavno počeo, a prema saznanjima „Politike” ove podatke iz evidencije koju vode JLS nisu dobile ni predškolske ustanove ni škole za sledeću radnu godinu koja počinje u septembru.

U više beogradskih opština za naš list je objašnjeno da su ova zakonska rešenja mrtvo slovo na papiru, jer opštine ne mogu, nemaju način, da utvrde tačan broj dece na svojoj teritoriji koja su stasala za upis u obavezan pripremni predškolski program i prvi razred osnovne škole i da matične službe koje postoje u opštinama ne vode registre građana. U nekim opštinama priznaju da ove spiskove i ne šalju, u drugima navode kao primer da su prošle godine od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda dobile statističke podatke, samo broj dece na određenim adresama, što su prosledile školama po teritorijalnoj pripadnosti. Direktori osnovnih škola s kojima smo razgovarali potvrđuju da je tačno to što su nam u opštinama rekli i da pred upis prvaka, koji već traje, za sledeću školsku godinu nisu dobili nikakve spiskove, ovoga puta ni statističke brojke.

Nadležne u Sekretarijatu za obrazovanje pitali smo da ova saznanja našeg lista opovrgnu ukoliko nisu tačna i da objasne kako se u Beogradu utvrđuje precizan broj dece na teritoriji svake opštine koja su stasala za upis u obavezan pripremni predškolski program i prvi razred osnovne škole, odakle se pribavljaju ti podaci, kako vode evidenciju na koju se oslanjaju ili tu evidenciju, ipak, ne vode. Nisu odgovorili.

Zanimalo nas je i da li opštine i lokalne samouprave od nadležnih policijskih uprava traže i dobijaju podatke o deci koja treba da krenu u obavezni pripremni predškolski program ili u prvi razred osnovne škole. Da li su policijske uprave, kada prime takav zahtev od opštine, u obavezi da joj dostave ove podatke? Na ove upite „Politike” iz MUP-a još nije odgovoreno.

Ćute i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) upitani da razjasne odakle opštine dobijaju podatke o deci stasaloj za predškolsko i školu, da li im te informacije obezbeđuju iz Centralnog registra građana i zašto ne. Između ostalog, zanimalo nas je i da li se, posle pomenutog slučaja za sistem nevidljive osmogodišnje devojčice, traže načini kako da se sva deca učine vidljivom. Kad MDULS vodi jedinstveni birački spisak u koji su, na osnovu analiziranja relevantnih podataka, prema mestu prebivališta upisani svi državljani Republike Srbije koji imaju biračko pravo, zašto prema mestu prebivališta ne vodi i ne postoji spisak dece koja imaju pravo na obavezno obrazovanje? Odgovore nismo dobili.

Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upitali smo da pojasni da li postoje zakonske prepreke u pogledu zaštite podataka o ličnosti koje onemogućavaju da opštine imaju uvid i evidentiraju lične podatke o deci koja treba da krenu u obavezno predškolsko i osnovnu školu, i da te informacije (ime, prezime, adresa prebivališta) prosleđuju predškolskim ustanovama i školama, po službenoj dužnosti, kao što prosvetni zakoni nalažu. Čekamo i odgovor poverenika.