Dojče vele: Makronova poseta Kini bila je katastrofa

Francuski predsednik Emanuel Makron još je jednom dokazao da ne spada u tešku kategoriju kada je u pitanju diplomatija. On je svojim putovanjem u Kinu učinio medveđu uslugu Evropskoj uniji i slobodnom svetu.

Bio je ponosan što ga je Si Đinping pozvao na privatni razgovor koji je trajao nekoliko sati.

Sada se čini da je tokom susreta Si obasuo Makrona takvim komplimentima da je ovaj, čim se vratio u Pariz, odjednom počeo da govori kako Evropa ne bi trebalo da slepo sledi politiku SAD kada je u pitanju Kina, piše Aleksander Gerlah u autorskom tekstu za „Dojče vele”.

To je prepoznatljivi jezik Pekinga koji Evropu ionako vidi kao privezak SAD. S jedne strane, komunistička nomenklatura huška protiv EU, jer je Kini ovaj deo slobodnog sveta potreban za ekonomski rast.

Drugo (i to je važnije) jer Si želi da unese razdor između nacija slobodnog sveta i podeli ih. Jer, ako Si ostvari svoju pretnju i napadne Tajvan, važno mu je kako će se slobodni svet postaviti prema svojim demokratskim partnerima u Tajpeju, navodi DV.

Makron se zalaže za to da Evropljani ne budu „vazali" SAD (to je upravo rečnik Pekinga), ali ne daje odgovor na pitanje kako bi izgledala alternativa ako Kina anektira Tajvan.

Upravo je taj scenario kineska vojska vežbala tokom vikenda trodnevnom vojnom blokadom ostrva, pokazujući svetu da je Peking spreman da napadne Tajvan.

A kada Francuska, jedina preostala nuklearna sila u EU, kaže da se neće pridružiti Vašingtonu u odbrani slobode ugroženog Tajvana, u Sijevoj kancelariji otvaraju šampanjac.

Nije neumesno pretpostaviti da je ova Makronova izjava dobro smišljena i da će Peking to nagraditi brojnim narudžbinama za francusku ekonomiju (Makron je u Kinu došao sa 60 predstavnika industrije).

Gledajući iz današnje perspektive, sumnjičavost Vašingtona uoči Makronovog putovanja nije bila neutemeljena. Amerikanci su unapred dali do znanja da Makron nije uspešno pregovarao ni s Teheranom ni s Moskvom, pa zato ne treba gajiti veliku nadu da će put u Peking uroditi plodom.

Opet postaje vrlo jasno da Nemačka mora da se dobro pozicionira spoljnopolitički bezbednosnopoltički, jer iz Francuske ne dolaze dobre ideje.

I kancelar Šolc sledi kurs koji je odgovara Pekingu. Stoga, gledano iz Sijeve perspektive, dve ključne nacije EU ne predstavljaju pretnju njegovim planovima za moguću invaziju na Tajvan, zaključuje Gerlah.