Ko su istaknuti pravnici

Pre nekoliko nedelja, otpočeo je postupak izbora članova Visokog savet sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda istaknutih pravnika koji će, ubuduće, zajedno sa svojim kolegama sudijama birati sudije u Republici Srbiji. Ko su zapravo ti istaknuti pravnici?

Pojam istaknuti pravnik je uveden Ustavom Srbije iz 2006. kojim je predviđeno da je jedan od uslova, pored pravničkog iskustva i godina života, i taj da kandidat za sudiju Ustavnog suda bude istaknuti pravnik. Ustav nije preciznije odredio značenje ovog pojma. To nije učinjeno ni Zakonom o Ustavnom sudu. Stalo se na stanovište da je u pitanju pravni standard čija se konkretna sadržina određuje prilikom svakog izbora, odnosno imenovanja za sudiju Ustavnog suda.

Pravni standard istaknuti pravnik primenjen je i kod izbora članova VSS-a i DVT-a prema izvornom tekstu Ustava. Bio je upotrebljen izraz „dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta”. Dakle, pojam istaknuti pravnik nije nov u ustavnom pravu Srbije i nije, kako i neki pravnici pogrešno tvrde, tvorevina ustavnih amandmana o pravosuđu iz 2022. i Venecijanske komisije.

U ustavnopravnoj nauci postoje dva shvatanja o tome ko je istaknuti pravnik. Prema jednom, istaknuti pravnik je vrhunski pravni stručnjak koji se izdvaja po profesionalnim dostignućima od ostalih pravnika. On nije običan pravni „tehničar” ili „paragraflija”, već pravnik koji raspolaže najvišim sposobnostima za tumačenje i primenu prava. Nisu u pitanju samo godine života, radni staž i iskustvo, ni formalno visoke kvalifikacije (npr. redovni profesor, naučni savetnik), već i materijalni dokazi najviše stručnosti kandidata – naučno i stručno priznati radovi i referati, javni nastupi u skladu sa najvišim standardima struke, međunarodni kontakti i saradnja u oblasti vladavine prava, dokazano angažovanje u zaštiti ljudskih prava i sl.

Prema drugom shvatanju, istaknuti pravnik nije samo vrhunski pravni stručnjak. On mora posedovati i osobine poput moralnog integriteta, autonomnosti mišljenja, intelektualne hrabrosti, tolerantnosti, kreativnosti, svesti o odgovornosti. Ako istaknuti pravnik baš i nema sve navedene osobine, on svakako ne sme biti nepoznat pravnoj i široj zajednici. Mora uživati ugled u društvu. Taj ugled se, ustavnopravno, potvrđuje izborom u Narodnoj skupštini i to pojačanom, dvotrećinskom većinom svih narodnih poslanika. Cilj ovakvog rešenja je da se zadrži veza sa skupštinom koja oličava narodnu suverenost i da kandidat dobije podršku ne samo vladajuće većine, već i relevantnog broja poslanika opozicije. Dakle, izabrani kandidat treba da bude istaknuti pravnik sa demokratskim legitimitetom Narodne skupštine. Istaknuti pravnik u pravosudnom savetu ne predstavlja samog sebe, on predstavlja građane, kao što sudije u ovom savetu predstavljaju sudsku vlast. Ako skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, posle isteka zakonom određenog roka, primeniće se „alternativni mehanizam” izbora – preostale članove između svih ostalih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija. Nju čine predsednik skupštine, koji predstavlja skupštinu i ne mora da bude pravnik (to je slučaj s aktuelnim predsednikom),  i četiri pravnika koji jesu istaknuti pravnici (predsednik Vrhovnog suda, predsednik Ustavnog suda, vrhovni javni tužilac, zaštitnik građana). Ipak, imajući u vidu da je ova komisija sastavljena od samo pet članova, da odlučuje prostom većinom (tri glasa „za” je dovoljno za izbor) i da nema demokratski legitimitet nalik skupštinskom, primena ovog alternativnog (antideadlock) mehanizma treba da bude krajnje izuzetna. Skupština ne sme olako odustajati od svoje Ustavom primarno ustanovljene nadležnosti da bira istaknute pravnike članove VSS-a.

Između predloženih kandidata, skupština treba da izabere jake individualce koji osećaju duh institucije, umeju da sarađuju i da rade na spajanju „nesudijskog” i sudijskog pogleda na stvari. Samo takve osobe mogu birati kvalitetne sudije i, uopšte, učestvovati u stvaranju ambijenta u kojem će sudstvo biti iznad politike – ne radi sebe (sudokratija), nego radi Ustava i građana (ustavna demokratija).

U svakom slučaju, kad budu izabrani članovi VSS-a iz reda istaknutih pravnika, oni treba da ostanu svoji da bi bili i dovoljno uticajni. Ne treba da se prilagođavaju sudijskom načinu razmišljanja, već da „unesu njihovo životno i profesionalno iskustvo” i da daju „pogled na stvar iz šire perspektive, nevezani profesionalnim sudijskim navikama i stereotipima” (Izveštaj Evropske mreže pravosudnih saveta). Nije VSS organ sudstva niti on treba da postane „sudstvo u malom”. To je organ u kojem bi trebalo da u razmeni pogleda, stavova i ideja, dve različite kakvoće – sudijska i „nesudijska”, ostvare jedinstvo koje će obezbediti uslove za nezavisan, efikasan i odgovoran rad sudstva. To se odnosi i na VST.

Svi mi u našem društvu, bilo profesori, bilo sudije ili građani bez pravničkog znanja i iskustva, treba konačno da postanemo svesni da je proces izgradnje pravne države dug i da prečice nisu moguće. Ne možemo odmah dobiti funkcionalne pravosudne savete, niti će se rezultati jednog, nadam se, transparentnog i objektivno sprovedenog procesa izbora istaknutih pravnika osetiti u roku od godinu ili dve. Reformski put je krivudav, na njemu će biti mnogo ozbiljnih izazova. Svakako, od njega ne treba da odustajemo. Srbija zaslužuje da postane evropski uređena pravna država. I ja takav ishod, na duže staze, uopšte ne dovodim u pitanje.

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu