Univerzitet i izazovi budućnosti

Ako gledate ono što se zbiva na Beogradskom univerzitetu postaje očigledno da ta ustanova prestaje da bude – univerzitet, izvedeno iz latinskog universitas magistrorum et scholarium, što bi bilo „zajednica učitelja i učenika”. Na beogradskim fakultetima, a najrazglašeniji je slučaj Arhitektonskog, gde studenti danima održavaju proteste, profesori bi da svoj materijalni položaj poprave – uzimajući od svojih studenata koji su u statusu samofinansirajućih.

Naime, 27 fakulteta žure da povećaju školarine, u vreme kad svako poskupljenje čoveka vodi na ivicu opstanka. Na svim bi školarine bile preko 100.000 dinara. Na Arhitektonskom, računaju na 290.000. U državi u kojoj je prosečna plata oko 700 evra, za dete-studenta morala bi da se odvaja čitava plata mesečno. To je kraj visokog obrazovanja za decu iz najvećeg broja srpskih porodica.

Univerzitet postoji da bi svom društvu pribavljao i razvijao visoka znanja. Kad izgubi tu ulogu on je nepotreban. Bogati će diplome za svoju decu nabavljati ako ne ovde onda u inostranstvu, a narod će se okrenuti svome jadu.

Za Srbiju to je 1) desetkovanje znanja i 2) likvidacija pravednosti.

Reagovanje profesorske kaste je „bez osećaja za zemljinu težu”. Kad studenti više nisu mogli da plaćaju - usledile su pretnje... Obratiće se dekan Arhitektonskog fakulteta „za pomoć nadležnim organima radi obezbeđivanja bezbednosti imovine i lica”. Policija na autonomnom univerzitetu? Dekan, prof. arh. Vladimir Lojanica nema razloga za obzirnost, iza leđa mu je i rektor univerziteta Đokić koji je do juče bio tu, u fotelji dekana.

Da je to samo tok u kojem se svako brine o sebi – jasno pokazuje nedavni zahtev emeritusa, što je status 106 profesora u penziji, a omogućeno im je da rade. Oni traže šta? Da se to bolje plaća.

Dakle, ljudi za koje se svakako može vezati odgovornost za pad i raspad univerziteta – ne pozivaju da se to popravlja, nego da im se plati. Što više univerzitet propada, oni bi da budu bolje plaćeni? Nova normalnost?

Baš oni su obučili generacije da je grabež jedini dobar način ponašanja, dok se imalo šta… A sada, u raspadnutom univerzitetu sve je manje interesovanje novih generacija (posebno sposobnijeg dela) da budu profesori. „Fakulteti će za 10 godina ostati bez saradnika u nastavi i asistenata”, objavljuje se.

Ako završiš Prirodno-matematički i radiš na fakultetu zarađuješ 1.000 evra, a ako odeš u privatne firme u IT oblasti – 2000. Na PMF-u vide da bi rešenje bilo – povećanje plata. Ko o čemu profesori o svojim platama.

To pokazuje da na univerzitetu nema više 1) nikakvih nematerijalnih motiva i 2) da nema ljudi, mada bi ih tamo moralo biti najviše, koji će razumeti da se problem može rešiti samo tako što će univerzitet biti na čelu snaga koje će promeniti društvo – a ovo jeste vreme velike promene.

Univerzitet je poništio samog sebe. Obesmislio svoju ulogu. Istorija univerziteta upravo je vezana za učešće profesora i njihovih studenta u promenama i popravljanjima društva. Setite se uloge profesora i studenata u podizanju Srba i Srbije u prošlom veku, u uspostavljanju srpske države, učešća u oslobodilačkim ratovima, podizanju južnoslovenske države, razvoja druge južnoslovenske države. Naravno, i tim ljudima su bile potrebne pare, ali kad bi Milutin Milanković došao iz Beča da je sve merio platom?

Pa, i u postkomunističkom periodu usledilo je angažovanje intelektualaca, većina je sa univerziteta. Danas više nema tog stanja.

Ako odete na protest studenata zbog kardinalnih društvenih pitanja – nema profesora. (Čast izuzecima!) Profesori brinu o platama i mogućim stipendijama na „prestižnim univerzitetima”. Ne sećam se da je ikad tako bilo. Nisu se studenti i profesori slagali u mnogo čemu, ali su i jedni i drugi razumeli – društvo očekuje njihova znanja... I društveni angažman. Nisu to nužno rešenja, ali se pojavljuju kao orijentiri. Sveće na kraju tunela.

Jasno je da se od ovakvog univerziteta teško može očekivati da zauzme svoje prirodno mesto u procesu društvenih promena. U tim promenama, zbog nemoći univerziteta, rešenja će morati da se rađaju iz haosa.

Sociolog i penzionisani predavač na UB

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista