Velika – raseljena kolevka junaka

Od našeg dopisnika
Podgorica – Velika, mestašce na severu Crne Gore, zaista je bilo veliko po broju stanovnika, obrazovanih ljudi, junaštvu, ali i po velikom i nezapamćenom zločinu koji su nad njima izvršili muslimanski fašisti tokom Drugog svetskog rata.

Danas je Velika skoro zanemela, kao i nemali broj mesta podno Čakora, Prokletija, Komova, Bjelasice, Sinjavine... I Velika se, kao i sela podno ovih planina raselila i raseljava se. Samo oni zakleti kućnom pragu do upokojenja ne napuštaju ognjišta. Retki su, ali ih ima.

Tek s proleća Velikom ožive stari dimnjaci, domaći dočekuju goste iz raznih gradova Crne Gore, Srbije... Zdrave se i raduju što će s proleća do prvog snega biti s njima na ognjištima njihovih roditelja i predaka.

Ovo prelepo mesto, administrativno nazvano mesnom zajednicom, skućeno je između nadmorske visine od 900 do 1.700 metara i pripada opštini Plav. Zahvata površinu od 5.027 hektara, a u njoj danas stalno živi manje od 300 stanovnika.

A prema popisu iz 1953. godine ovo planinsko naselje brojalo je 1.368 žitelja. Statistika je zabeležila da je u Velici broj novorođenih znatno manji od broja umrlih.

Hroničar, dugogodišnji novinar iz Velike Gojko Knežević, koji sa svojim zemljacima istrajno radi na opremanju biblioteke (već je skupljeno deset hiljada naslova), u Spomen-kompleksu veličkim mučenicima svedoči za „Politiku” da su nebriga društva u celini i maćehinski odnos nadležnih institucija prema ovom kraju u dobroj meri doveli do toga da je situacija više nego zabrinjavajuća, jer na ovom prostoru iz godine u godinu ima sve više zatvorenih kuća.

„Od Drugog svetskog rata pa sve do danas ovde se radilo samo ono što se moralo, i to uzgred, bez ikakve naročite želje da se doprinese razvoju kraja. Ukidan je javni prevoz za lokalno stanovništvo, saobraćajnoj infrastrukturi se poklanjalo malo pažnje, dok prirodni resursi nisu stavljani u funkciju razvoja ove sredine. U takvim okolnostima bilo je prirodno da narod, pritisnut težinom života, odlazi u neke druge krajeve. Sve se to dešavalo iako je Velika tokom Drugog svetskog rata, što je svima dobro poznato, preživela pravi pogrom od strane fašističkih snaga. I umesto da nadležni samo zbog toga imaju drugačiji tretman prema Velici, oni su od stvarnih potreba žitelja ovog kraja okretali glavu, što je za svaku osudu”, priča Knežević.

Škola u Velici osnovana je sredinom 19. veka i nakon Drugog svetskog rata imala je više od 200 učenika. Sada je pohađa svega osam đaka.

„Pre nekoliko decenija u četiri razreda imali smo i do 200 učenika, a sada ih ima dvadeset puta manje. To je velika opomena za sve nas, ali pre svega za one koji se staraju o razvoju i opstanku naših sela”, reči su predsednika mesne zajednice Velika, Momčila Paunovića.

Zavičajno udruženje „Klub Velika”, koje okuplja Veličane i prijatelje, od osnivanja ukazuje na značajne potencijale ovog dela Crne Gore i pokreće razne inicijative kako bi se ovi prirodni resursi iskoristili na što bolji način i kako bi korist imali i lokalna zajednica i država. U udruženju kažu da su se obraćali Opštini Plav, Vladi Crne Gore i njenim resornim organima, ali za većinu inicijativa, kao ni za onu oko ponovnog otvaranja puta preko Čakora, nisu imali razumevanja, što je uticalo na konstantan odliv stanovništva.

Veličani su prećutno bili izopšteni iz aktuelnih dešavanja, mnogi veruju da se ne bi podsećalo da su u pokolju u Velici, osim Nemaca, učestvovali i balisti i vulnetari (tzv. muslimanska milicija) iz Plava, Gusinja, Bihora i sa Kosova i Metohije, od kojih su mnogi nakon rata uživali razne povlastice, a neki primali čak i boračke penzije.

Stručni tim Nevladinog udruženja „Klub Velika” za utvrđivanje istine o zločinu u selu Velika 28. jula 1944. godine došao je do novih podataka o masakru o kojem se dugo ćutalo, a koji je po razmerama jedan od najvećih u Drugom svetskom ratu. Prikupljen je veliki broj fotografija nastalih tog kobnog datuma kada su zloglasne SS divizije „Princ Eugen” i „Skenderbeg” i muslimanska milicija tog kraja i okoline za nekoliko sati zverski ubili nekoliko stotina ljudi, veruje se najmanje 520, uglavnom žena, dece i staraca.

Uz pomoć Mitropolije crnogorsko-primorske, zavičajaca i njihovih prijatelja donatora, Veličani su izgradili Hram Svetih mučenika Kirika i Julite. Svakog 28. jula Veličani iz Velike i celog sveta sabiraju se kod ove svoje crkve. Veruju da će se njihovom krajem ponovo razlegati velička himna „Od Čakora pa do mora prostire se Crna Gora”.