Велика – расељена колевка јунака

Од нашег дописника
Подгорица – Велика, месташце на северу Црне Горе, заиста је било велико по броју становника, образованих људи, јунаштву, али и по великом и незапамћеном злочину који су над њима извршили муслимански фашисти током Другог светског рата.

Данас је Велика скоро занемела, као и немали број места подно Чакора, Проклетија, Комова, Бјеласице, Сињавине... И Велика се, као и села подно ових планина раселила и расељава се. Само они заклети кућном прагу до упокојења не напуштају огњишта. Ретки су, али их има.

Тек с пролећа Великом оживе стари димњаци, домаћи дочекују госте из разних градова Црне Горе, Србије... Здраве се и радују што ће с пролећа до првог снега бити с њима на огњиштима њихових родитеља и предака.

Ово прелепо место, административно названо месном заједницом, скућено је између надморске висине од 900 до 1.700 метара и припада општини Плав. Захвата површину од 5.027 хектара, а у њој данас стално живи мање од 300 становника.

A према попису из 1953. године ово планинско насеље бројало је 1.368 житеља. Статистика је забележила да је у Велици број новорођених знатно мањи од броја умрлих.

Хроничар, дугогодишњи новинар из Велике Гојко Кнежевић, који са својим земљацима истрајно ради на опремању библиотеке (већ је скупљено десет хиљада наслова), у Спомен-комплексу величким мученицима сведочи за „Политику” да су небрига друштва у целини и маћехински однос надлежних институција према овом крају у доброј мери довели до тога да је ситуација више него забрињавајућа, јер на овом простору из године у годину има све више затворених кућа.

„Од Другог светског рата па све до данас овде се радило само оно што се морало, и то узгред, без икакве нарочите жеље да се допринесе развоју краја. Укидан је јавни превоз за локално становништво, саобраћајној инфраструктури се поклањало мало пажње, док природни ресурси нису стављани у функцију развоја ове средине. У таквим околностима било је природно да народ, притиснут тежином живота, одлази у неке друге крајеве. Све се то дешавало иако је Велика током Другог светског рата, што је свима добро познато, преживела прави погром од стране фашистичких снага. И уместо да надлежни само због тога имају другачији третман према Велици, они су од стварних потреба житеља овог краја окретали главу, што је за сваку осуду”, прича Кнежевић.

Школа у Велици основана је средином 19. века и након Другог светског рата имала је више од 200 ученика. Сада је похађа свега осам ђака.

„Пре неколико деценија у четири разреда имали смо и до 200 ученика, а сада их има двадесет пута мање. То је велика опомена за све нас, али пре свега за оне који се старају о развоју и опстанку наших села”, речи су председника месне заједнице Велика, Момчила Пауновића.

Завичајно удружење „Клуб Велика”, које окупља Величане и пријатеље, од оснивања указује на значајне потенцијале овог дела Црне Горе и покреће разне иницијативе како би се ови природни ресурси искористили на што бољи начин и како би корист имали и локална заједница и држава. У удружењу кажу да су се обраћали Општини Плав, Влади Црне Горе и њеним ресорним органима, али за већину иницијатива, као ни за ону око поновног отварања пута преко Чакора, нису имали разумевања, што је утицало на константан одлив становништва.

Величани су прећутно били изопштени из актуелних дешавања, многи верују да се не би подсећало да су у покољу у Велици, осим Немаца, учествовали и балисти и вулнетари (тзв. муслиманска милиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије, од којих су многи након рата уживали разне повластице, а неки примали чак и борачке пензије.

Стручни тим Невладиног удружења „Клуб Велика” за утврђивање истине о злочину у селу Велика 28. јула 1944. године дошао је до нових података о масакру о којем се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума када су злогласне СС дивизије „Принц Еуген” и „Скендербег” и муслиманска милиција тог краја и околине за неколико сати зверски убили неколико стотина људи, верује се најмање 520, углавном жена, деце и стараца.

Уз помоћ Митрополије црногорско-приморске, завичајаца и њихових пријатеља донатора, Величани су изградили Храм Светих мученика Кирика и Јулите. Сваког 28. јула Величани из Велике и целог света сабирају се код ове своје цркве. Верују да ће се њиховом крајем поново разлегати величка химна „Од Чакора па до мора простире се Црна Гора”.