Želja za povratkom jača od straha

Đakovica i ja. To je isto kao kada se devojka zaljubi u momka, pa ne može da živi bez njega. E tako sam ja zaljubljena u moju Đakovicu i ne mogu da živim nigde drugde. Ne kajem se što sam se vratila, priča u jednom dahu za „Politiku” prva srpska povratnica u ovom gradu Dragica Gašić. Živela je u izbeglištvu duže od dve decenije, a u junu će se navršiti dve godine otkako se vratila. Njena svakodnevica satkana je od pritiska i pretnji lokalnih Albanaca, ali se ne plaši.

„Strah me je samo da se niko od Srba neće vratiti. Volela bih da naši dođu i da imam društvo”, kaže i dodaje da je zahvalna državnom rukovodstvu i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Dolazili bi kod mene i češće, direktor Petković, kaže ona, ali sprečavaju ih u tome na sve načine. Priča o njenoj želji za povratkom samo je jedna u nizu o sudbini raseljenih Srba s KiM. Naime, mnogo je duša koje danas, 24 godine nakon okončanja sukoba, žive daleko od svog ognjišta i žude za povratkom.

Posle masovnog proterivanja nealbanskog stanovništva s KiM 1999. godine, država je zbrinula više od 240.000 interno raseljenih. To je najugroženija raseljenička populacija u Evropi, a međunarodna zajednica nije adekvatno tretirala njihov povratak. Na KiM, uprkos prisustvu međunarodne zajednice, vratilo se svega 1,9 odsto prognanih. Na putu povratnika, kao što svi znamo, mnogo je prepreka. Najveći broj njih ne može da ostvari pristup svojim pravima. Održivi povratak, kako navode, ostvaren je u ruralnim sredinama u opštinama Peć, Istok, Klina, Prizren, Novo Brdo, Priština (Gračanica), Gnjilane, Kosovska Kamenica, Orahovac, Gora i Štrpce. Zvanični podaci ne obećavaju, ali želja za povratkom često je jača od straha.

Svesni su toga i neprijateljski nastrojeni Albanci. Zato, uz podršku lokalnih vlasti, čine sve kako bi obeshrabrili Srbe koji žele da se vrate. Ključne prepreke za povratak, kako ističu iz Kancelarije za KiM, predstavljaju nepostojanje vladavine prava, adekvatnog bezbednosnog okruženja i volje primajuće zajednice. Poznato je da su povratnici i njihova imovina na meti napada. Skrnavi se srpsko versko i kulturno nasleđe. Oruđe privremenih prištinskih vlasti u borbi protiv povratnika su politički motivisani krivični postupci protiv Srba. A prema podacima Kancelarije za KiM, posle 1999, više od 50.000 ljudi ostalo je bez posla. Izgubljeni su ekonomski resursi, navode, zbog mononacionalne privatizacije najvažnijih privrednih subjekata.

Sistematsko uzurpiranje i uništavanje napuštene imovine Srba i nealbanskog stanovništva i dalje traje. „Pred Kosovskom agencijom za imovinu, sada Kosovskom agencijom za verifikaciju i poređenje imovine, nalazi se oko 40.000 zahteva za povraćaj uzurpirane imovine, od čega je oko 97 odsto podneto od strane srpskog i nealbanskog življa. I dalje nije moguće ostvariti pravo na odštetu nad uništenom ili oštećenom imovinom. Ukupno 18.365 tužbi za naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu predato je sudovima na KiM, međutim, sudovi su se proglašavali nenadležnim. Poseban problem predstavlja i neizvršavanje sudskih odluka donetih u korist interno raseljenih”, navode iz Kancelarije za KiM.

Na mapi južne srpske pokrajine postoje mesta koja su zabranjena za Srbe. Iz Kancelarije za KiM objašnjavaju da je reč o lokacijama gde je nemoguće ili veoma teško organizovati čak i posete povratnika. A ljudi izražavaju želju da se vrate u Gornje Nerodimlje, Đakovicu, Loćane, Dečane, Grabanicu, Kojlovicu, Slovinje, Kijevo, Dvorane, Zojić, Lešane, Mušutište. Dodaje se da je povratak u urbane sredine potpuno onemogućen, a da se najviše ljudi vratilo samostalno u ruralna područja. Oni većinom zavise od podrške naše države, a bezbednost je otežavajuća okolnost i jedna od glavnih prepreka povratku. U mestima Srpski Babuš, Doganović, Sazlija, Softović (opština Gnjilane), Doljak, Štitarice , Novo Selo, Mađunsko, Svinjare( Mitrovica), Opraške, Babiće, Lazović Mahala (Peć), Dobri Dub, Gornje Dobrevo (Priština), Donja Srbica, Zočište (Prizren), Podgorce, Živinjane u Vitini, kako kažu iz Kancelarije za KiM, uslovi za održivi povratak ne postoje. Postoje uništene i napuštene kuće povratnika.