Praznik u kojem se čuva porodica

Specijalno za „Politiku”

Sofija – Dalibor Marinković ili Daci, kako ga svi zovu, profesionalni je kuvar i vlasnik restorana u Sofiji, koji već 18 godina živi u Bugarskoj. Daci je iz Leskovca, a ljubav prema kuvanju nasledio je od bake i dede, prenosi je u kuhinji i jelima koja sprema ovde u Bugarskoj, zemlji koju naziva svojim drugim domom.

„Za našu porodicu Vaskrs je veliki praznik. Dočekujemo ga sa oduševljenjem i novim nadama da će biti bolje. Pripreme za praznik nam pričinjavaju zadovoljstvo i uveseljavaju naš dom sa više osmeha – od farbanja jaja do aranžiranja slavske trpeze”, deli svoja razmišljanja o proslavi praznika Daci.

„Proslava Vaskrsa u Sofiji se ne razlikuje od one u Leskovcu. Uveče idemo u crkvu. U ponoć palimo sveću i poželimo jedni drugima zdravlje i sreću. U nedelju ujutru se svi pozdravljamo vaskršnjim pozdravom ’Hristos vaskrse’. Postavljamo sto, stavljamo upaljene sveće u razne ukrase sa salvetama, pravimo uskršnje salate... i čekamo goste. Kad se saberemo, svi jedni drugima čestitamo praznik, kucamo se jajima i proverimo jaje čuvarkuću od prošle godine. Prošlog proleća, kada sam ga isekao, izgledalo je kao da je tek skuvano – a to je bio znak da će nam godina biti zdrava i plodna”, kaže Dalibor.

On priča i o vaskršnjoj trpezi. Prema majstoru Daciju, više je zajedničkog nego razlika kada je reč o jelima koja se u Bugarskoj i Srbiji pripremaju za ovaj praznik.

„I u Srbiji i u Bugarskoj spremamo dosta jela koja su turskog porekla. Ali se razlikujemo u upotrebi začina. U Bugarskoj se mesu i mlevenom mesu dodaje mnogo više začina iz orijentalne kuhinje, kao što su kim, čubar i drugi. U Srbiji se meso začinjava prirodnije, najčešće samo solju i biberom. Zanimljivo je da Srbi ne koriste šarenu so, iako je veoma vole svi koji posete Bugarsku. Značajna razlika je u tome što mi pripremamo dosta suvog mesa, dok Srbi imaju dimljeno. Srpske kobasice su samo sa solju, crnim biberom, crvenom paprikom, belim lukom, ponekad alevom paprikom, ali malo-pomalo”, objašnjava ovaj kuvar.

Srbi koji žive ovde najčešće za Vaskrs odlaze u Sabornu crkvu Sveta nedelja u Sofiji kako bi celivali mošti Svetog kralja Milutina. U oktobru ove godine navršavaju se 702 godine od upokojenja Svetog kralja Milutina (1253–1321). On danas privlači pravoslavne iz celog sveta koji dolaze u sofijsku crkvu kako bi se poklonili svetitelju. Nekada se crkva u kojoj su njegove mošti zvala Crkva Svetog kralja. Kako kažu sveštenici ove crkve, molitva srpkom vladaru daje isceljenje svim ljudima koji mu s verom pristupaju.

Svake godine na dan Velike Gospojine, drugog hramovnog praznika, sveštenici Svete nedelje otvaraju sarkofag i menjaju svetiteljsku košulju. Zatim mu oblače odelo vezeno zlatnim koncem sa pet miliona tačaka. Košulja koja je bila na svetim moštima godinu dana seče se na komade i deli bolesnima, invalidima i vernicima na zdravlje i isceljenje. Godine 2021, kada se obeležavalo 700 godina od upokojenja Svetog Stefana Milutina, sveta riza je poklonjena predstavnicima manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Gračanici na Kosovu. Godine 2006. Sinod Bugarske pravoslavne crkve i bugarski vernici su Srpskoj pravoslavnoj crkvi poklonili deo svetih moštiju u znak jedinstva i duhovnog bratstva.

U selu Bačevu za vreme uskršnjih praznika dolazi veliki broj turista iz zemlje i inostranstva. Većina gostiju koja ovde dolazi odmara se u najpoznatijem skijalištu u Bugarskoj, Banskom. U naselje dolaze da jašu elitne konje. Svakog dana ima ljudi koji žele da se popnu na četvoronošce i da se sa njima trkaju po planini Rila. Najviše ih ima na sam Vaskrs.

„Udaljeni smo samo pet kilometara od Banskog. Sve više turista iz Srbije, Severne Makedonije i Rumunije želi da jaše konje u šumi i oni redovno dolaze ovde”, kažu za „Politiku” zaposleni u tri konjičke baze u Bačevu. Neki turisti dodatno plaćaju da bi se obukli kao bugarski revolucionari ili da bi postali kauboji.

U selu Banja, u blizini prelepog grada Razlog, biće dočekani gosti iz Srbije i Grčke. Svoje tradicije će im predstaviti na Vaskrs u Starom rimskom kupatilu. Ovo je jedino naseljeno mesto u Bugarskoj gde se Vaskrs slavi četiri dana.

„Goste iz balkanskih zemalja najviše zanima lokalna tradicija. Na selu ih čuvaju, poštuju i trude se da ih prenesu onako kako ih osećaju, jer dolaze iz srca i duše. Na početku, kada je selo počelo da se popularizuju, stranci su bili nešto novo i atrakcija, sada ih prihvatamo kao deo svakodnevnog života”, kaže za „Politiku” opštinska službenica Nadežda Kehajova.

Šestu godinu zaredom srpska porodica iz Niša za Vaskrs posećuje selo Banja. „Sviđa im se što je u bugarskim tradicijama naglasak na porodici. Marko i Natalija poštuju tradiciju i folklor, u koji su se i sami zaljubili godinama pre nego što su došli u Bugarsku”, kažu za „Politiku” u lokalnom turističkom centru. Oni farbaju jaja, a za gozbe na trpezi im pomažu starije žene iz sela.

„Turisti su veoma zainteresovani da sami naprave kozunak, banicu i lepinje od sira. Sami farbaju jaja i uvek počinju crvenom bojom. Takođe prate bugarsku i srpsku tradiciju za Vaskrs. Imamo veoma poznatu igru u kojoj deca traže skrivena jaja. Stavljamo ih svuda, a sva deca i turisti u selu moraju da ih pronađu. Ono što je najlepše u balkanskim tradicijama jeste da se na praznike svaka porodica okuplja da zajedno slavi”, kažu ljudi iz Banje.