Prijepolje između Valtera i kralja Vladislava

Prijepolje – Polemika o inicijativi za preimenovanje glavne ulice, sa Valterom i kraljem Vladislavom u središtu teme, podelila je mišljenja poslednjih meseci u Prijepolju. Jedni bi da se promeni ime centralne prijepoljske ulice, odavno nazvane po Vladimiru Periću Valteru (ovde rođenom partizanu ovekovečenom u kultnom filmu „Valter brani Sarajevo”), te nazove po kralju Vladislavu, ktitoru ovdašnjeg manastira Mileševa. Protivnici takve namere odlučno je odbacuju nazivajući je napadom na legendu grada i antifašističko nasleđe i revizijom istorije.

U ovom pokušaju preimenovanja ističu se predstavnici prijepoljskog odbora Srpskog pokreta Dveri, koji kažu da daju punu podršku inicijativi Eparhije mileševske da se trg ispred Doma kulture nazove po Svetom Savi, a da se Ulica Vladimira Perića Valtera preimenuje u Ulicu Svetog kralja Vladislava. Odbornici Dveri minulih godina u nekoliko navrata su pokretali ovu inicijativu, s tim što navode da lokalna vlast ovaj predlog nije htela ni da stavi u razmatranje, a kamoli da ga usvoji.

„Prijepolje je nastalo kao trg manastira Mileševe i za to su zaslužna dva svetitelja iz dinastije Nemanjića, stric i sinovac Sveti Sava i Sveti kralj Vladislav. Najmanje što grad može da uradi kako bi im se odužio jeste da jedan trg i jedna ulica ponesu njihova imena”, pišu u odboru Dveri te predlažu organizovanje javne rasprave i uključivanje ljudi od struke.

Kako je o ovome izjavio predsednik prijepoljskog odbora Dveri Borko Puškić, narodni poslanik, dovoljno je što se škola u centru Prijepolja s najviše đaka zove po Valteru, a obrisi početka grada nastali su zaslugom kralja. „Nemamo ništa protiv da se paralelno s tim druge istorijske činjenice i autoriteti uvažavaju, ali je kralj Vladislav ličnost koja datira od pre više od 800 godina i, što je posebno bitno, neko ko je vratio mošti Svetog Save u Prijepolje”, izjavio je Puškić lokalnim medijima.

Po rečima Ratka Rakonjca iz prijepoljskog odbora, Dveri baštine antifašizam podržavajući oba antifašistička pokreta iz Drugog svetskog rata, ali smatraju da je neprimereno da se po jednom narodnom heroju nazovu i najveća škola i centralna gradska ulica, dok kralj zaslužan za osnivanje grada nema svoju ulicu. „Ne želimo ovim da dolivamo ulje na vatru niti da uvredimo građane islamske veroispovesti i potomke partizana. Samo smatramo da ovome treba prići na staložen način i sagledati činjenice, kao i shvatiti kako Prijepolje treba da se oduži Svetom Savi i Svetom kralju Vladislavu”, dodaje Miroljub Bjelić iz tog stranačkog odbora.

Ovakim stavovima usprotivilo se prijepoljsko Udruženje boraca, potomaka i poštovalaca NOR-a 1941–1945. Njihovo nedavno okupljanje u gradskom Parku narodnih heroja sa obeležavanjem 78. godišnjice pogibije Vladimira Perića Valtera bilo je i svojevrstan protest protiv inicijative Dveri.

U boračkom udruženju kažu da nemaju ništa protiv da se neka druga prijepoljska ulica nazove po kralju Vladislavu. „Ali imamo protiv toga da se ime ulice oduzme jednoj legendi kojoj se divi čitav svet, da samo pomenem šta za Kinu znači Vladimir Perić Valter. A on se rodio, školovao, odrastao u Prijepolju”, izjavio je Milan Lučić, predsednik prijepoljskog Udruženja boraca, potomaka i poštovalaca NOR-a 1941–1945, dodajući da živimo u vremenu kada se napada ono što je nekad bilo ponos.

Zato se na okupljanju u Parku narodnih heroja čuo predlog da bude pokrenuta inicijativa „Prijepolje brani Valtera”. Uz podsećanje da je ovaj grad i u Titovo vreme bio jedan od retkih koji glavnu ulicu nisu zvali po maršalu – kad je 1985. prijepoljska opština uputila republičkom odboru predlog da se glavna ulica preimenuje u Ulicu maršala Tita, iz Republike su odgovorili da je „takvo skidanje imena legendarnog narodnog heroja Valtera čak i neukusno”, uz preporuku da Titu ovde dodele drugu ulicu ili trg.

A Vladimir Perić Valter (1919–1945) rodio se i odrastao u Prijepolju, školovanje nastavio u Beogradu i Novom Sadu. Tu je dobio službu u Hipotekarnoj banci, u čiju sarajevsku filijalu je premešten. Od početka rata u gradu na Miljacki organizuje otpor okupatoru, ističe u uništavanju dve nemačke železničke kompozicije, postaje najbolji partizanski obaveštajac. Gine u proleće 1945. pri oslobađanju Sarajeva. Po Valteru su nazvane ulice i škole u Prijepolju i Sarajevu, postavljene mu biste.

„Danas je Valter postao simbol borbe protiv nacionalizama, pa i neki vid zaštitnika urbanog načina života i kulture”, piše na digitalnoj platformi „Valter – od Prijepolja do Sarajeva” stavljenoj 2022. na sajt prijepoljskog muzeja i dodaje da je za rođendan glavnog grada BiH 2019. otvoren Muzej „Valter brani Sarajevo”, posvećen kultnom filmu. Valterova ulica ide centrom Prijepolja, njegove čizme su u kolekciji prijepoljskog muzeja, a Perićeve karte ilegalnog sarajevskog pokreta kao i njegovi lični predmeti u kolekcijama su Historijskog muzeja BiH i Muzeja Sarajeva.