Srpska beleži rekorde u izvozu i broju zaposlenih

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Vlasti Republike Srpske pohvalile su se statističkim podacima iz kojih proizlazi da su u sferi ekonomije zabeleženi rezultati za koje zvaničnici tvrde da su najbolji od njenog nastanka. Pre svega, među uspesima iz oblasti ekonomije vlasti izdvajaju podatak o procentu pokrivenosti uvoza izvozom, koji je u Republici Srpskoj u prva dva meseca ove godine iznosio rekordan 91 procenat.

U Republici Srpskoj, čiji budžet za ovu godinu iznosi 2,8 milijardi evra, po poslednjem popisu živi oko 1,2 miliona stanovnika, a po trenutnim procenama broj žitelja je nešto manji – oko milion stanovnika.

„Republika Srpska danas ima najveći broj zaposlenih otkad postoji, više od 290.000, tako da se odmičemo od situacije kad smo imali jednak broj zaposlenih i penzionera”, izjavio je Milorad Dodik, predsednik RS. Istakao je kako su preduzeća u RS u prošloj godini i nestabilnim okolnostima ostvarila dobit veću od tri milijarde konvertibilnih maraka (oko 1,5 milijardi evra).

Dodao je kako je u periodu januar–februar ove godine ostvaren izvoz u vrednosti od 875 miliona KM (oko 450 miliona evra), što je za 8,8 odsto više nego u istom periodu lane. I uvoz u Srpsku je za oko pet odsto veći u odnosu na prva dva meseca prošle godine. „Želimo da imamo više od 100 odsto pokrivenosti uvoza izvozom”, rekao je Dodik. On uverava kako je odgovornost prema zaposlenima vidljiva kroz povećanje prosečne plate. „Ona je preko 1.200 KM (tačnije 1.256 KM – 642 evra), što govori o tome da i taj trend u Srpskoj raste polako, ali sigurno, ne ugrožavajući poslovanje”, ističe Dodik.

Vlasti u uspehe pripisuju i stopu rasta, koja je u 2022. u RS iznosila 3,5 odsto.

„Sada je došlo na red da Srpska, što se tiče obradivog zemljišta, koje smo podelili proizvođačima, osposobi ljude da rade. Bespovratno ćemo finansirati 40 odsto za kupovinu traktora, već imamo 1.000 ljudi na spisku”, najavio je Dodik za „Politiku”.

Po procenama ekonomista, iako Srpska ima i neke dobre ekonomske i finansijske pokazatelje, najozbiljnije zamerke odnose se na manjak investicija, to jest investicija u proizvodne pogone, i to prevashodno u manje sredine. Ističu kako većina direktnih stranih investicija odlazi u Federaciju BiH, što potkrepljuju podacima da je u taj entitet 2021. godine uloženo 90 odsto investicija, to jest 420 miliona evra od ukupno 496 miliona, koliko se te godine slilo u BiH. Vlasti Srpske, pak, kažu da im Sarajevo sabotira planirane strateške investicije vredne stotine miliona evra i da time sprečava razvoj tog entiteta.

Ekonomisti skreću pažnju i na nesrazmeru u primanjima, jer su plate u privredi znatno niže nego, recimo, u bankarskom sektoru ili republičkoj upravi i državnim preduzećima. Dodik ističe da će se u narednom periodu tražiti rešenja za povećanje plata i u realnom sektoru.

Ukupan dug Srpske, spoljni i unutrašnji, iznosi nešto više od tri milijarde evra, a bruto domaći proizvod Republike Srpske u 2021. godini iznosio je 6,4 milijarde evra. Prema podacima vlasti iz januara ove godine, ukupan dug RS iznosi 41,2 odsto BDP-a.

U decembru prošle godine na evidencijama nezaposlenih u RS bilo je oko 65.000 građana. To jeste upola manje nego pre oko pet godina, ali mediji često izveštavaju i o tome da poslodavci neretko imaju problema da nađu kvalifikovane radnike, uglavnom zbog migracija u inostranstvo, što su trendovi kojima se pripisuje i razlog za nizak broj nezaposlenih. Manjak radne snage poslodavci delimično rešavaju tako što zapošljavaju penzionere. Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS naveli su da je zaključno s februarom status osiguranika, odnosno zaposlenog, imalo čak 6.830 penzionera.

Ekonomisti kažu da slika nije ružičasta kakvom je predstavljaju vlasti. Priznaju da neki pokazatelji jesu povoljni, ali ističu da je celokupan kontekst ipak nešto drugačiji.

Ekonomista Zoran Pavlović za „Politiku” kaže da, ukoliko su podaci o izvozu koje predstavljaju vlasti verodostojni, onda oni jesu ohrabrujući, ali su u isto vreme i pokazatelj slabe kupovne moći domaćeg stanovništva, zbog čega je oslabio uvoz, jer građani nisu u mogućnosti da kupuju uvozne proizvode. Kaže da su takvi podaci ujedno i posledica manjeg uvoza i kupovine goriva u RS i BiH, što je uticalo na odnos između uvoza i izvoza.

„Broj od 290.000 zaposlenih u Srpskoj zvuči pomalo nestvarno, uzimam ga s dozom rezerve, a prosek plata od 642 evra i dalje je nedovoljan za potrošačku korpu i za život. Sem toga, takav prosek plata rezultat je izuzetno visokih primanja malog postotka zaposlenih i znatno nižih primanja najvećeg broja radnika u Srpskoj. Umesto što se bave izvlačenjem povoljnih statističkih detalja i njihovog prikazivanja kao dostignuća, vlast bi trebalo da se pozabavi poslovnim klimom i planovima za rasterećenje privrede jer bi takvim olakšicama znatno širi krug radnika osetio povećanje ličnih primanja”, smatra Zoran Pavlović.