Poljska, čuvar američkog poretka u Evropi

I tokom rata u Ukrajini, jedna zemlja se pokazala kao država na koju Vašington može u potpunosti da se osloni, zbog čega je, makar što se Amerike tiče, postala „središte gravitacije” u Evropi.

Poljska je dokazala da, kad je reč o Rusiji, bolje prati američke interese nego što to čine stari saveznici Vašingtona. Kako u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu nema većih „jastrebova” prema Rusiji, Poljska od Amerike dobija poseban tretman.

Nepuna dva meseca posle posete američkog predsednika Varšavi, poljski premijer je prošle sedmice posetio Vašington. Mateuš Moravjecki je s tamošnjom potpredsednicom Kamalom Haris pregovarao da Poljska servisira sve „abramse” u Evropi i proizvodi municiju s osiromašenim uranijumom za pomenute američke tenkove.

Džozef Bajden u februaru je u Varšavi održao govor koji je asocirao na najznačajnije govore američkih predsednika u Evropi: obraćanja Džona Kenedija i Ronalda Regana u Berlinu. Bajden nije izgovorio rečenicu koja bi se pamtila poput Kenedijeve „Ja sam Berlinac” ili Reganove „Srušite ovaj zid”, ali je njegov govor ipak bio značajan. Šef Bele kuće je stavio do znanja da SAD cene to što je Poljska slala oružje Kijevu i primila ukrajinske izbeglice.

Varšava je Kijevu ponudila tenkove čak pre nego što su to uradili Vašington i Berlin. Vlada Mateuša Moravjeckog prva je obećala da će Ukrajini poslati borbene avione, u čemu joj se pridružila još samo Slovačka.

Iako su sve zemlje EU uvele sankcije Moskvi, mnoge od njih su obazrive jer se plaše da rusko-ukrajinski konflikt ne preraste u rat između Zapada i Rusije. Drugu grupe čine Poljska i baltičke zemlje, koje smatraju da NATO treba što bolje da naoruža Ukrajinu i da Zapad ne sme da prihvati ništa manje od potpunog povlačenja ruskih trupa. Sve drugo bila bi čemberlenovska politika koja će olakšati dalja ruska osvajanja, upozoravaju u Varšavi.

Zbog rata u Ukrajini, i danas važi podela na „staru” i „novu” Evropu, kako je 2003. tadašnji američki ministar odbrane Donald Ramsfeld podelio zemlje Starog kontinenta. Kako su se države poput Francuske i Nemačke usprotivile američkom napadu na Irak, Ramsfeld ih je nazvao starom Evropom. Za istočnoevropske zemlje koje su podržavale američki rat u Iraku, Ramsfeld je ocenio da su nova, mlađa i vitalnija Evropa. Čels Mičta, obaveštajna zvaničnica u Pentagonu, primećuje da je rat Ukrajini pomerio „centar gravitacije u NATO-u” od Francuske i Nemačke ka Poljskoj i baltičkim državama, prenosi „Vašington post”. Poljska vlada veruje da ruski napad na Ukrajinu dokazuje da je Varšava sve vreme bila u pravu kad je propovedala čvrst stav prema Kremlju i upozoravala da će Evropa platiti zavisnost od ruskog gasa. Za razliku od Nemačke, koja je odustala od „Severnog toka 2” tek u osvit ruskog napada na Ukrajinu, Poljska je uvek zagovarala američki stav da ruski gasovod ne sme da zaživi.

Poljska je toliko proamerička da je Bajden za manje od dve i po godine na vlasti dvaput bio u toj zemlji. Prvi put je to bilo u martu 2022, nepunih mesec dana od izbijanja rata u Ukrajini. I njegov prethodnik Donald Tramp dvaput je posetio Poljsku.

Tramp nije morao da objašnjava zašto je blizak s Poljskom jer, za razliku od Evropske komisije i sadašnje vašingtonske administracije, vladi u Varšavi nije zamerao antidemokratske poteze. Bajden je pred većim izazovom. Aktuelni šef Bele kuće u izjavama se uvek zalaže za slobodu i ljudska prava, pa mu je teže da odbrani najbliže savezništvo s Poljskom, čija je vlada sprovela nedemokratsku reformu sudstva. Dok osuđuje američke vrhovne sudije što su ukinule pravo na abortus, Bajden je dvaput posetio zemlju koja je pre dve godine zabranila namerni pobačaj u gotovo svim slučajevima, uključujući silovanje i defektan fetus, a i do tada je imala neke od najstrožih zakona u Evropi. Stejt department često proziva zemlje koje ne poštuju manjinska prava, ali je Poljska postala jedan od najbližih američkih saveznika i pored toga što ne poštuje prava seksualnih manjina. Lokalne vlasti su trećinu poljske teritorije proglasile za „zone bez LGBT-a”, u kojima homoseksualci nisu dobrodošli, a predsednik Andžej Duda je izjavio da je LGBT za Poljsku „opasnija ideologija od komunizma”.

Borba za slobodu i ljudska prava ustuknula je pred američkim geopolitičkim interesima. Jedan od njih je i da se Evropa ne osamostali. Poljska je glas protiv zemalja koje preispituju transatlantske veze i traže da se Evropa više oslanja na svoje snage.

Takvi pozivi dolaze iz Francuske. Šef Jeliseja Emanuel Makron je 2018. predložio stvaranje evropske vojske, a godinu dana kasnije, isprovociran Trampovom navikom da se na savetuje s transatlantskim saveznicima, izjavio je da je NATO doživeo „moždanu smrt”. Francuski predsednik je navukao bes Amerikanaca i kad je, vraćajući se iz nedavne posete Pekingu, izjavio da to što je Evropa američki saveznik ne znači da je i nečiji „vazal”. Kako je Makron kazao za „Politiko”, Evropi nije u interesu da bude uvučena u kinesko-američki spor oko Tajvana, već da bude „treći pol”, odnosno treća supersila, pored SAD i Kine.

Makron je prošle godine kritikovan i kad je izjavio da se Rusiji moraju dati „bezbednosne garancije”. U Americi su na to gledali kao na povlađivanje Kremlju, koji je pre rata tražio od Zapada garancije da se neće širiti na Ukrajinu i drugde na istok.

Ne čudi što je najveće primedbe na Makronove razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom imala Poljska. Predsednik vlade u Varšavi poručio je da je to kao da je Makron pregovarao s Hitlerom. Dve Evrope su nastavile da se dele, pa je Makron odgovorio da je Moravjecki „krajnji desničar i antisemita koji je zabranio LGBT populaciju”.