Пољска, чувар америчког поретка у Европи

И током рата у Украјини, једна земља се показала као држава на коју Вашингтон може у потпуности да се ослони, због чега је, макар што се Америке тиче, постала „средиште гравитације” у Европи.

Пољска је доказала да, кад је реч о Русији, боље прати америчке интересе него што то чине стари савезници Вашингтона. Како у Европској унији и Северноатлантском савезу нема већих „јастребова” према Русији, Пољска од Америке добија посебан третман.

Непуна два месеца после посете америчког председника Варшави, пољски премијер је прошле седмице посетио Вашингтон. Матеуш Моравјецки је с тамошњом потпредседницом Камалом Харис преговарао да Пољска сервисира све „абрамсе” у Европи и производи муницију с осиромашеним уранијумом за поменуте америчке тенкове.

Џозеф Бајден у фебруару је у Варшави одржао говор који је асоцирао на најзначајније говоре америчких председника у Европи: обраћања Џона Кенедија и Роналда Регана у Берлину. Бајден није изговорио реченицу која би се памтила попут Кенедијеве „Ја сам Берлинац” или Реганове „Срушите овај зид”, али је његов говор ипак био значајан. Шеф Беле куће је ставио до знања да САД цене то што је Пољска слала оружје Кијеву и примила украјинске избеглице.

Варшава је Кијеву понудила тенкове чак пре него што су то урадили Вашингтон и Берлин. Влада Матеуша Моравјецког прва је обећала да ће Украјини послати борбене авионе, у чему јој се придружила још само Словачка.

Иако су све земље ЕУ увеле санкције Москви, многе од њих су обазриве јер се плаше да руско-украјински конфликт не прерасте у рат између Запада и Русије. Другу групе чине Пољска и балтичке земље, које сматрају да НАТО треба што боље да наоружа Украјину и да Запад не сме да прихвати ништа мање од потпуног повлачења руских трупа. Све друго била би чемберленовска политика која ће олакшати даља руска освајања, упозоравају у Варшави.

Због рата у Украјини, и данас важи подела на „стару” и „нову” Европу, како је 2003. тадашњи амерички министар одбране Доналд Рамсфелд поделио земље Старог континента. Како су се државе попут Француске и Немачке успротивиле америчком нападу на Ирак, Рамсфелд их је назвао старом Европом. За источноевропске земље које су подржавале амерички рат у Ираку, Рамсфелд је оценио да су нова, млађа и виталнија Европа. Челс Мичта, обавештајна званичница у Пентагону, примећује да је рат Украјини померио „центар гравитације у НАТО-у” од Француске и Немачке ка Пољској и балтичким државама, преноси „Вашингтон пост”. Пољска влада верује да руски напад на Украјину доказује да је Варшава све време била у праву кад је проповедала чврст став према Кремљу и упозоравала да ће Европа платити зависност од руског гаса. За разлику од Немачке, која је одустала од „Северног тока 2” тек у освит руског напада на Украјину, Пољска је увек заговарала амерички став да руски гасовод не сме да заживи.

Пољска је толико проамеричка да је Бајден за мање од две и по године на власти двапут био у тој земљи. Први пут је то било у марту 2022, непуних месец дана од избијања рата у Украјини. И његов претходник Доналд Трамп двапут је посетио Пољску.

Трамп није морао да објашњава зашто је близак с Пољском јер, за разлику од Европске комисије и садашње вашингтонске администрације, влади у Варшави није замерао антидемократске потезе. Бајден је пред већим изазовом. Актуелни шеф Беле куће у изјавама се увек залаже за слободу и људска права, па му је теже да одбрани најближе савезништво с Пољском, чија је влада спровела недемократску реформу судства. Док осуђује америчке врховне судије што су укинуле право на абортус, Бајден је двапут посетио земљу која је пре две године забранила намерни побачај у готово свим случајевима, укључујући силовање и дефектан фетус, а и до тада је имала неке од најстрожих закона у Европи. Стејт департмент често прозива земље које не поштују мањинска права, али је Пољска постала један од најближих америчких савезника и поред тога што не поштује права сексуалних мањина. Локалне власти су трећину пољске територије прогласиле за „зоне без ЛГБТ-а”, у којима хомосексуалци нису добродошли, а председник Анджеј Дуда је изјавио да је ЛГБТ за Пољску „опаснија идеологија од комунизма”.

Борба за слободу и људска права устукнула је пред америчким геополитичким интересима. Један од њих је и да се Европа не осамостали. Пољска је глас против земаља које преиспитују трансатлантске везе и траже да се Европа више ослања на своје снаге.

Такви позиви долазе из Француске. Шеф Јелисеја Емануел Макрон је 2018. предложио стварање европске војске, а годину дана касније, испровоциран Трамповом навиком да се на саветује с трансатлантским савезницима, изјавио је да је НАТО доживео „мождану смрт”. Француски председник је навукао бес Американаца и кад је, враћајући се из недавне посете Пекингу, изјавио да то што је Европа амерички савезник не значи да је и нечији „вазал”. Како је Макрон казао за „Политико”, Европи није у интересу да буде увучена у кинеско-амерички спор око Тајвана, већ да буде „трећи пол”, односно трећа суперсила, поред САД и Кине.

Макрон је прошле године критикован и кад је изјавио да се Русији морају дати „безбедносне гаранције”. У Америци су на то гледали као на повлађивање Кремљу, који је пре рата тражио од Запада гаранције да се неће ширити на Украјину и другде на исток.

Не чуди што је највеће примедбе на Макронове разговоре с руским председником Владимиром Путином имала Пољска. Председник владе у Варшави поручио је да је то као да је Макрон преговарао с Хитлером. Две Европе су наставиле да се деле, па је Макрон одговорио да је Моравјецки „крајњи десничар и антисемита који је забранио ЛГБТ популацију”.