Voleo bih da Mišković može da kupi „Vol-Mart”

„Zaista bih bio srećan kada bi Miškovićeva ’Delta‘, mogla da kupi ’Vol-Mart‘ ili ’Karfur‘. To bi bila garancija proizvodnog buma i boljeg života u Srbiji. Srpski proizvođači bi dobili hiljade hipermarketa u stotine zemalja sveta u kojima bi se prodavala naša roba, uzimali bi kredite, povećavali proizvodnju, pravili milione proizvoda jer bi imali gde da ih plasiraju.”

Mada je pohod najvećeg srpskog trgovca na svetskog lidera u biznisu sa prometom od 345 milijardi i evropskog trgovinskog vođu koji obrne 120-140 milijardi dolara godišnje sasvim hipotetički, posle prošlonedeljne tvrdnje da „Delta” nije monopolista i priznanja veza političkih stranaka sa krupnim biznisom, ministar trgovine, gostujući ove nedelje u Politikinom poslovnom klubu, još dublje ulazi u zonu rizika od optužbi da forsira jednog od najpoznatijih i najkontroverznijih srpskih biznismena. Uprkos tome što je privatno poverenje ukazao komšijskom „Veru” u Cvijićevoj i Kalenić pijaci na kojoj je nedeljom često viđen kupac.
– Miroslav Mišković je ekonomska realnost Srbije i to niko ne može da apstrahuje. Kao što su Rotšildi na svetskom finansijskom tržištu ili porodica Anjeli u italijanskoj industriji. A što se mog odnosa prema Miškoviću tiče, savest mi je mirna. Ničim nisam doprineo da postane to što jeste. Ali ću pomoći da se širi i to van granica zemlje. Ubeđen sam da vlada i Ministarstvo trgovine treba da podstiču i pomognu domaće trgovine da izlaze na regionalno tržište, da bi povećali ekonomski prostor i proširili uticaj Srbije.

Učinićete upravo ono što Mišković i očekuje od ministara i države? Lobiraćete za interese „Delte”?

Ne, lobiraću za interese privrede Srbije. Rekao sam, i to je mnogima zasmetalo: pomoći ću koliko god mogu i ne samo „Delti”, nego svim domaćim trgovinama koje imaju želju, nameru i finansijske mogućnosti da otvore objekte van Srbije u kojima će se prodavati naša roba.

Zašto onda vlada izlazak naših proizvođača na regionalno i svetsko tržište ne bi podržavala direktno, a ne preko „Delte“?

Zato što je to svetski trend. Danas, svi sve mogu da proizvedu, ali uspevaju samo oni koji imaju tržište – koji imaju kome da prodaju ono što proizvedu.

Ali, u kontekstu priznanja uticaja krupnog kapitala, koji, priznaćete, uvek nije najčistiji, Vaše izjave mogu biti protumačene i drugačije. Da li vi lično osećate uticaj tog krupnog kapitala, ili popularnije tajkuna?

Ne, lično ne osećam taj uticaj. Imam i imao sam kontakte sa svim relevantnim igračima u resorima koje sam vodio, uvažavam te ljude, iako su tajkuni, kod nas kao što to bilo u početku i u Rusiji, prokaženi. A što se tiče porekla novca, to je već pitanje za pravosudne i policijske organe. To je posao specijalizovanih institucija i službi, a ne ministra trgovine.

Ali i utvrđivanje da li neko ima monopol posao je specijalizovanih institucija. Na osnovu čega ste Vi tvrdili da „Delta” nije monopolista.

Na osnovu zvaničnih statističkih podataka i istraživanja rađenih u prethodnom periodu.

Kojih istraživanja: onog koje je su uradili Komora i „Konzit”, Labusovog koje je, takođe, finansirala „Delta” ili trećeg, prezentovanog na jednom skupu ekonomista, čiji je sponzor bila ova firma?

Na osnovu svih. „Delta” jeste lider srpske trgovine, ali nijedna analiza nije pokazala da ima više od 40 odsto učešća na tržištu. Pa ni podaci Statističkog zavoda, na koje se pozivam. Kao ministar imam pravo da verujem zvaničnoj statistici, kao relevantnoj instituciji.

Ali i Komisija za zaštitu konkurencije je relevantna institucija. A ona je upravo, zbog „Deltinog“ učešća na beogradskom tržištu, sa Statistikom ratovala – procentima. Uostalom i sami ste izjavili da je u razvijenim tržišnim ekonomijama predsednik antimonopolske komisije iznad predsednika države, bog koji zemljom hodi? Vaša tvrdnja sada može da se tumači i kao ignorisanje stava Komisije i kao pokušaj pritiska na nju?

Prvo, u životu nikoga nisam pritiskao, pa ni Komisiju. To što ja kažem nije relevantno za Komisiju. Mogu samo da pokušam da javnosti dam smernice kako da gleda na tu temu. Komisija je nezavisna u svom poslu i nemam nameru da se mešam u njen rad. Ona će imati zakonske mehanizme da utvrdi, sankcioniše i da sutra u eventualnim sudskim postupcima odgovara na kontraargumente kažnjenog.

Predsedniku Komisije ste, međutim, zamerili na previše komunikacije sa medijima?

Posao predsednika Komisije nije da dnevno preko medija polemiše o svom radu i argumentuje svoje odluke. I tu je, po mom mišljenju, gđa Bajalović napravila najveću grešku: kako neko da bude bič božji tržišne ekonomije, ako svaki dan puni novinske stupce, obrazlažući svoje stavove i braneći se od napada suprotne strane. Tako gubi na značaju. Ko što smatram da se i kontinuiranim medijskim insistiranjem na nekim temama otežava nezavisnim regulativnim institucijama da na miru završe svoj posao. Jer, i oni su živi ljudi.

Pa šta da radi, da ćuti kad je napadaju ili ne odgovara na pitanja novinara?

Predsednik antimonopolske komisije treba da izrekne meru i da to bude zakon.

Po toj logici ni ministar ni monopolisti nema šta da polemišu sa odlukom Komisije. Ni Bil Gejts ne polemiše, nego plati kaznu. Uostalom, umesto i podrške države, Komisija je imala samo podršku medija.

Svako ko pokreće biznis ima jedan cilj – da bude monopolista, a posao je države da se bori protiv monopola. Ja samo pokušavam da izmestim akcenat bavljenja izuzetno važnom temom tržišta, slobodne konkurencije i antimonopolskog zakonodavstva iz one mahnite priče koja dokazuje ili opovrgava da li neko ima dominantan položaj ili ne. Pri čemu ni to ništa ne znači dok se zloupotreba argumentovano ne dokaže. A to je sizifovski posao.

Kako ćete Vi pomoći Sizifu?

Neću pomagati, jer nemam nameru da se mešam u rad Komisije. Moje je da im obezbedim prostor da rade najstručnije i najprofesionalnije, da ih na taj način zaštitim. Ekspertski tim na čijem čelu je profesor Plahutnik u ime Evropske komisije, završio je novi zakon, potpuno harmonizovan sa evropskim standardima u ovoj oblasti koji će Komisiji dati šira ovlašćenja i mogućnost da izriče kazne.

Da li će greh, oličen u „partnerstvu sa javnošću” predsednicu Komisije koštati funkcije?

Ne zavisi to od mene, to zavisi od nje i od onoga ko je izabrao.

Ali u Skupštini većinu ima koalicija u kojoj ste Vi, kao nadležni ministar vlade koju je formirala većina. Uostalom i vlada će biti bar upitana za mišljenje.

O tome zaista ne želim da govorim. Oni imaju mandat na koji su izabrani i potpuno je nepotrebno sada otvarati to pitanje. A što se mene tiče, govoreći o monopolima, novom zakonu, Komisiji, zaista nisam imao nikakvo lično ni kadrovsko rešenje, ni dilemu, ni sumnju.

Monopoli iz marketa, izgleda stižu i u apoteke. Antimonopolska komisija je pokrenula postupak protiv dva velika proizvođača lekova zbog sumnje da su napravili kartelski sporazum na tržištu?

Ne želim to da komentarišem. Puštam Komisiju da radi svoj posao, da donese odluku, izrekne kazne onima koji su je zaslužili i da to obrazloži onima na koje se odnosi i javnosti.

Naši sagovornici su tvrdili da je to uvertira u predstojeću privatizaciju beogradske apotekarske ustanove. U javnosti se spekuliše da će „Delta” preko svoje „Jugohemije” kupiti beogradske apoteke tako da će tu imati i veleprodaju i maloprodaju.

To stvarno liči na teoriju zavere. Imate, recimo, skandinavske zemlje u kojima postoji državni monopol na prometu lekova, duvana i alkohola. I – nikom ništa. Od državnog monopola je gori samo privatni, mada su oba jako loša.

Da li se onda Vaše tržišno biće bunilo kad se kroz aranžman sa Rusima državni monopol zamenjuje privatnim? Insistirate da se zakon primenjuje i na sada javna preduzeća monopoliste?

Tu nemam dilemu. Srbiji su potrebni stabilni izvori snabdevanja energentima kojih će u godinama i decenijama pred nama biti sve manje i biće sve skuplji. Najbitnije je da iskoristi svoju šansu, da obezbedi energetsku stabilnost u smislu snabdevanja, povoljnije finansijske uslove pod kojima će dobijati energente. Srbija energetskim sporazumom sa Rusijom strateški opredeljuje svoj ekonomski razvoj u narednih 50, možda i sto godina. I to je važnije i od cene NIS-a i od rasprave o monopolima. Od bilo kog monopola je gore – nemati.

Ništa tako ne oslobađa tržište i ne razbija monopole kao konkurencija...

Pa glavni cilj Ministarstva trgovine i usluga jeste u trouglu koji se provlači i kroz strategiju i zakonski paket koji spremamo: da za stotinak hiljada malih i srednjih preduzeća obezbedimo prostor da žive, rastu i razvijaju se, zapošljavaju radnike i zadovoljavaju odgovarajuće potrebe potrošača, zatim da proširimo srpski ekonomski uticaj, izlaskom naše trgovine gde god je to moguće na regionalno tržište, ne gubeći ni pedalj već osvojenog prostora i, naravno, da jačamo konkurenciju na domaćem tržištu, privlačenjem novih velikih trgovinskih lanaca.

Najavili ste dolazak dva nova trgovinska lanca, jednog turskog, a drugog austrijskog? O kojim firmama je reč?

Pregovori se završavaju i čim kupe lokacije, oni će to i objaviti. Verujem da će to biti do kraja godine. Pomažem im koliko mogu, ali bilo bi nekorektno da objavljujem o kome jer reč, jer to, recimo, može da utiče na cenu lokacija... a ja ne bih da odu negde drugde..

A da li je reč o turskom „Migrosu”, delu „Ramstora” na koji su svojevremeno tipovali Mišković i Todorić.

Ne, nije „Migros”, ali ne mogu vam reći ko je.

A da li je tačno da najavljena konkurencija stiže samo na granicu, a ne i do Beograda?

Nije tačno. Turci prvi objekat žele da otvore u Nišu, a Austrijanci u Subotici ili Novom Sadu, da prvo pokriju put do Beograda. A meni kao ministru trgovine znači – da cela Srbija bude ravnomerno pokrivena modernom trgovinom, dobrom ponudom, inostranim investicijama.

A koga biste Vi kao ministar i građanin želeli da vidite na srpskom tržištu? Kada će ovde konačno doći i svetski igrači?

Već je došao treći svetski igrač – „Metro”. Tu su i vodeći regionalni igrači. Imamo hipermarkete, trebao bi nam vrhunski lanac supermarketa, poput nemačke „Bile” ili holandskog „Aholda”. Naravno, dobro bi došao i „Špar”, ali ne znam da li ćemo uspeti da ga dovedemo. Rado bih video i „Liderprajs” i „Lidl”. Kao što su nam potrebni i „Tesko”, „Kora”, kao što nam je potreban „Karfur”. Prisutni su u regionu i ubeđen sam da će u narednih od tri do pet godina svi oni ući u Srbiju.

A zašto do sada nisu došli? Zato što ambijent nije dovoljno dobar zbog administrativnih prepreka i političkih neprilika, zato što je kupovna moć našeg sveta još niska ili zato što je ekonomska moć monopolista dovoljno velika da spreči ulazak konkurencije?

Da li samo pitate ili zaista mislite da bi Mišković sa prometom od 1,7 milijardi evra mogao da spreči „Vol-Mart” ili „Karfur”. Pa ceo srpski promet je 20 milijardi evra prema 350 „Vol-Martovih” milijardi dolara.

Istina je da ima puno administracije i bitno je procedure za dobijanje raznih dozvola i početak gradnje ubrzati, pojednostaviti, učiniti javnijim, kao što je i činjenica da je kupovna moć objektivno porasla. Prosečena godišnja potrošnja po stanovniku je sa 514 evra u 2001. lane dostigla 1860 evra.

Neke računice, međutim, pokazuju da Srbi daju 500 evra više za hranu od drugih u okruženju, a i ljudi imaju osećaj da baš ne žive mnogo bolje?

Prosečna plata u Srbiji od 430-440 evra, veća je nego u okruženju, pa i u Bugarskoj i Rumuniji koje su u EU. Jedino Hrvati imaju viša primanja – iznad 600 evra. Naravno, realan sam i znam da je kurs potcenjen i da su zarade porasle, ali da su se i stvari u kućama tokom sankcija pohabale, pa mnogima i do trećine plate odlazi na kredite za kućne aparate. Ali to će isplatiti za godinu-dve. Zato je najbolji pokazatelj koliko je prosečnih plata nekada i sada potrebno za kupovinu trajnih potrošnih dobara.

Vaš prethodnik je zajedljivo primetio da umete da izračunavate potrošačku kopru, a mi priznajemo da Vam je procena avgustovskog rasta cena bila vrlo precizna. Zato nas i plaši što ste u proceni godišnje inflacije pesimističniji od premijera i guvernera.

Da umem to da radim, doktorirao sam na makroekonomiji i time se bavio kao profesor na Fakultetu i u Institutu za tržišna ispitivanja, dok nisam prvi put postao ministar. Nisam manji optimista od premijera, ali i zadatak premijera je da širi više optimizma. Kao ministar u resoru u čijoj ingerenciji su cene znam koliko je onoga na šta ne možemo da utičemo, kao na cene energenata. Ali i da se dobar rod u poljoprivredi već odražava na tržište i da postoji prostor za relaksaciju cena.

Recimo, pominjali ste hleb?

Da, rekao sam da ima prostora da hleb, zavisno od vrste, pojeftini između jedan i četiri dinara.

Ali ste i upozorili na opasnost od udovoljavanja zahtevima budžetskih korisnika i posle nekoliko godina prvi iz vlade zvanično izjavili da bi nam dobrodošao novi aranžman sa MMF. Hoćete li i zvanično zatražiti da vlada MMF-u napiše zahtev?

Možda to kao političar ne bi trebalo da kažem, ali mislim da bi Srbiji dobrodošao monitoring aranžman sa MMF-om. I boriću se za to. Ne znam da li ću uspeti, ali smatram da je to dobra brana od zahteva koji su mimo realnih mogućnosti i dobro sidro za državu. Važno je i da u ovoj šumi zahteva i želja, najčešće opravdanih, napravimo prioritete. A, po meni, prioritet su infrastrukturni projekti, koji će biti generator novih investicija, novih radnih mesta, većeg životnog standarda, boljeg života u Srbiji. I na kraju, bitno je i strpljenje: ova vlada je napravljena da traje četiri godine. Nije nužno odmah ispuniti sva obećanja.

--------------------------------------------------------------

Od januara punija potrošačka korpa

Od januara, potrošačka korpa u Srbiji biće dosta punija.

– Sa Zavodom za statistiku radimo na potrošačkoj korpi primerenijoj aktuelnim potrebama i potrošnji građana Srbije, najavljuje ministar Milosavljević.

U čemu, konkretno?

– Povećaće se broj artikala, ali i izdaci za pojedine stavke: meso, odeću i obuću, školski pribor, neke medicinske ili paramedicinske preparate. Ona bi trebalo da bude ne samo skup informacija, merilo troškova, već i da motiviše trgovce na akcije bolje ponude, jeftinijih proizvoda i usluga, povoljnijih kreditnih uslova u narednom periodu, objašnjava ministar.

------------------------------------------------------------

Veliko spremanje u Robnim rezervama

Državnim robnim rezervama, ako je suditi po najavama resornog ministra trgovine, sledi najblaže rečeno, veliko spremanje.

Sem izbora novog direktora, kad to bude učinjeno i drugim javnim preduzećima i institucija i donošenja novog zakona o Robnim rezervama. sledi i sužavanje liste proizvoda koji će se držati u rezervi i spiskova privilegovanih koji mogu dobiti pozajmice i kriterijuma po kojima će biti odobravane, ali i raščišćavanje sa netržišnim poslovanjem, ma koliko Robne rezerve ne bile profitabilna institucija.

– Na primer, Robne rezerve daju pozajmice robe bez kamate na godinu dana. Nema logike da se takve pozajmice daju privatizovanim firmama koje su kupili stranci, a još manje da kad im dođe vreme za vraćanje, traže produženje roka. Ja te zahteve odbijam. Zna se čemu služe Robne rezerve, da se, primera radi, interveniše na tržištu kod nestašice nekih proizvoda, objašnjava ministar Milosavljević.