Loš holesterol može da se drži pod kontrolom

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. U Srbiji je, prema podacima iz 2021. godine, umrlo 56.000 ljudi od posledica srčanih bolesti. Rani kardiovaskularni događaji mogu se sprečiti u 80 odsto slučajeva, posebno boljom kontrolom lošeg holesterola (LDL holesterola), koji predstavlja faktor rizika na koji se najlakše može uticati.

Pacijenti s povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. Stoga bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining-test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina, ali i ranije ukoliko osoba ima druge pridružene bolesti ili ako neko u porodici ima nekoga ko je rano doživeo srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važna konsultacija s lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola, drugih parametara i faktora rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje adekvatno lečenje.

– Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Sve studije jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste. Tako, na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu, tek posle 60 godine. Taj nivo LDL holesterola kod osoba koje nemaju nikakav rizik (pušenje, gojaznost, dijabetes, godine starosti...) treba da bude manji od 3 mmol/l, praktično niko ne bi trebalo da ima više od tri. Kad je umeren rizik, taj nivo LDL holesterola je 2,6 mmol/l, sa visokim rizikom LDL treba da bude manji od 1,8 mmol/l, a kod osoba s najvišim rizikom treba da bude jako nizak, odnosno manji od 1,4 mmol/l – objašnjava profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Iz tog razloga potrebno je podići svest među ljudima o značaju povišenog holesterola. Postavlja se pitanje zašto neko ima povišen holesterol.

– Mi se u principu rodimo sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću. Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To oboljenje se zove familijarna ili porodična hiperholesterolemija i uopšte nije retka. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ako to ne kontrolišu, često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu. Ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt, uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju – ističe dr Lalić.

Naša sagovornica objašnjava da jetra dnevno stvara oko 70–80 odsto dnevnih potreba organizma za holesterolom. Svega 20 odsto je potrebno da holesterol unesemo hranom. Holesterol sadrže namirnice životinjskog porekla, pa je dovoljno da se pojede nešto malo od mesa ili, recimo, jedno jaje, koje sadrži količinu holesterola koju dodatno treba uneti.

– S jedne strane, moramo znati da ne unosimo previše holesterola, ali s druge strane postoje osobe s porodičnim genetskim poremećajem koje su izložene povišenom holesterolu i u velikom riziku za kardiovaskularne bolesti. To oboljenje se prenosi s generacije na generaciju, taj gen za holesterol se nasleđuje od oca ili od majke. Tako da ako neko od roditelja ima već to oboljenje, šanse da će i dete imati povišeni holesterol je 50 odsto. Iz tog razloga je skrining jako važan i ako se otkrije da neko ima porodičnu hiperholesterolemiju, apsolutno treba da se rade dalje analize holesterola kod dece, prvih srodnika, roditelja… – savetuje dr Lalić.

Glavno pitanje je kako postići nizak nivo holesterola, posebno kod osoba s genetskim holesterolom? Pored dijetetskog režima ishrane, mora se primenjivati medikamentna terapija.

– Danas postoje standardni lekovi kao što su statini, ali i pored njih imamo još jedan lek koji se dodaje uz statine uz koji može da se postigne ta ciljna vrednost LDL holesterola. Međutim, ima dosta pacijenata koji su uplašeni od primene statina, neće da se slože s tim da treba doživotno da ih primenjuju iako se o njima sve zna i nema nikakvog rizika po zdravlje, naprotiv, značajno pomaže pacijentima. Srećom poslednjih nekoliko godina u lipidologiji je situacija kao da smo zakoračili u budućnost. Došlo je do razvoja potpuno novih lekova koji fascinantno deluju i mogu značajno da smanje holesterol. Studije su jasno pokazale da dodatno snižen LDL holesterol značajno smanjuje kardiovaskularni rizik, odnosno sprečava nove kardiovaskularne događaje. Prednost novih lekova je što se neki od njih daju jednom ili dva puta mesečno u vidu injekcije, kao insulin. Osim što su efikasni, sa izuzetno malo neželjenih efekata, najnovija generacija tih lekova se daje čak jednom u šest meseci i održavaju nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim parametrima – kaže dr Lalić.