Pripremni radovi pre kamena temeljca

Ovih dana obeležava se 75 godina od početka izgradnje Novog Beograda. Zvanično je tako. Jer, jednog aprilskog dana 1948. godine postavljen je kamen temeljac koji je označio početak nicanja novog grada. Ipak, neki podaci ukazuju da je sve počelo godinu dana ranije...

Novinar „Politike” u penziji, publicista i dobar poznavalac istorije srpske prestonice, Miloš Lazić, navodi da je lepo slaviti jubileje, ali da ne valja kada se pogreši datum.

‒ Tačno je da je pre sedam i po decenija počela izgradnja, ali priča o novom gradu na levoj obali Save je godinu dana starija. Jer, pripremni radovi su počeli još 1947, što je potvrdio i Ratko Đorđević, nekadašnji omladinac i graditelj. Trajali su od 1. oktobra do 3. decembra, a komandant te radne akcije bio je Voja Crnjanski. Dakle, ovih dana treba obeležavati 76. rođendan starog dobrog Novog Beograda ‒ kaže Lazić.

I navodi još neke priče do kojih je došao u toku novinarsko-istraživačkog rada. Poput one da se ime „Novi Beograd” prvi put pominje 1924. godine, kada je Petar Kokotović otvorio kafanu u Ulici Tošin bunar, na mestu gde je železnička pruga sekla ovu saobraćajnicu, i nadenuo joj upravo ovo ime. Ili one da je 1932. osnovano „Udruženje za ulepšavanje leve obale Save – Novi Beograd”.

‒ O gradu na levoj obali Save je maštao slavni arhitekta Dragiša Brašovan pa je uoči Drugog svetskog rata uljem na platnu naslikao kompoziciju „Novi Beograd” koja je dugo krasila zid njegove kuće. Ipak, prva vest o početku gradnje novog stambenog naselja s one strane Save objavljena je u „Politici” 5. januara 1947. godine. Bio je to tekst pod naslovom „Ove godine udariće se temelji novom Beogradu na ušću Save u Dunav”, dakle s malim slovom „n”. Međutim, u našim novinama je 12. aprila 1948. na naslovnoj strani objavljen tekst pod naslovom „Omladina Jugoslavije počela je juče svoje veliko delo – izgradnju Novog Beograda”, ovog puta s velikim „N” u imenu. Prvi komandant omladinskih radnih brigada bio je Živorad Mihajlović, zvani Draško ‒ priča Miloš Lazić.

Naš sagovornik otkriva da je, prema sećanju Ratka Đorđevića, brigadire 30. juna, samo dva dana posle zloglasne rezolucije Informbiroa, posetio Josip Broz Tito, kao i da je sutradan sva „ibeovska štampa” objavila da je Broz zarobljen u blizini Zemuna, što je „dokazano” fotografijama nasmejanih brigadira koji su ga opkolili.

Podseća Lazić da je, osim što je proglašen za „najveću spavaonicu”, Novi Beograd važio i za „najveću vojnu kasarnu” budući da se čak 80 odsto oficira Jugoslovenske armije opredelilo da penzionerske dane provede i kraj dočeka u novim stanovima novog grada.

‒ Prva ideja takozvane policentričnosti, odnosno stvaranja više lokalnih „centara”, ostvarena je upravo u Novom Beogradu. Taj centar ostao je upamćen je pod imenom „Fontana”. Novi Beograd i dalje raste pa, iako je samo jedna od gradskih opština, posle Beograda i Novog Sada on je treća po veličini naseobina u Srbiji. Kad god se neko iz starog dela grada preseli na „periferiju”, a to je Novi Beograd nekada zaista bio, najčešće ga teše rečima da jeste daleko, ali da je i zdravo, jer tamo kovitla „ruža vetrova” ‒ priča Miloš Lazić i konstatuje da tu ružu vetrova niko nikad nije osetio, ali kao laka uteha moglo je da prođe…

Radne akcije

Za prvih nekoliko, najintenzivnijih godina radnih akcija podignuti su današnja Palata Srbija, naselje Paviljoni i Studentski grad. U Udruženju graditelja podsećaju da je bezmalo 200.000 mladih, sa mnogo entuzijazma i vere u bolje i humanije društvo, pomoću ašova, lopata i drvenih kolica izgradilo objekte koji i danas stabilno stoje na svojim mestima.